Зашто је Чајковски чувени марш посветио Србима

Најпознатија музичка композиција најславнијег руског композитора Петра Иљича Чајковског у свом оригиналном наслову се зове ”Српско-руски марш” у Бе-молу, опус 31, и инспирисана је српским народом и његовом традиционалном музиком.

Верујемо да многи Срби данас нису ни свесни да је, можда и најпознатије дело класичне музике, које се већ скоро 150 година изводи на сваком ћошку земаљске кугле, заправо инспирисана Србима и борбом нашег народа за ослобођење од Турака.

Петар Иљич Чајковски

На жалост, за ову композицију се усталио њен француски назив ”Marche slave” и данас је у свету познатија као ”Словенски марш”, док је њено српско име избачено или се ретко помиње.

Композиција је инспирисана догађајима из Српско-турског рата, 1876. године, када је велики број руских добровољаца, понесени духом словенства и Православља, нагрнуо у Србију, како би се борили на страни Срба за коначно ослобођење од Турака. Познато је рецимо да је човек, који је послужио чувеном Лаву Толстоју да напише лика Вронског у свом роману ”Ана Карењина”, руски пуковник Николај Рајевски (1839-1876), погинуо у Србији, у бици за Горњи Адровац код Алексинца, где је и сахрањен у храму Свете Тројице у Горњем Адровцу.

Како је настала ова композиција?

Велики пријатељ Петра Иљича Чајковског и такође велики руски композитор Николај Рубинштајн, замолио га је у јуну 1876. године да напише дело, које би се изводило на добротворном концертима за српске и руске рањенике из овог рата. На тим концертима Руског музичког друштва, прикупљала би се и помоћ за организацију Црвеног крста.

Понет патриотизмом, Православљем и љубављу према српском народу, Чајковски је ово дело написао, лично га назвао ”Српско-руски марш” и сам дириговао на премијерном концерту. Премијера дела је била у Москви, 17. новембра 1876. године и била је изузетно топло примљена од публике.

ЧајковскиИспрва је композитор намеравао да напише симфонијску фантазију. За њу му је, изгледа, недостајало довољно одабраних српских народних мелодија. Зато је за своју композицију одабрао три српске народне песме: ”Сунце јарко, не сијаш једнако“, ”Праг је ово милог Срба“ и ”Јер пушчани прах“ (други део песме ”Радо иде Србин у војнике“) и уз њих додао мелодију руске царске химне ”Боже, чувај Цара“.

Чајковски је српске мелодије нашао у збирци Корнелија Станковића ”Српске народне мелодије“, штампаној у Бечу 1862. године, за шта је српски композитор, царским указом, одликован руским ”Орденом светог Станислава”.

Први део ове композиције описује патњу Срба под турском окупацијом, у коме је Чајковски искористио две српске народне песме. Затим, следи део који описује турске злочине над Србима на Балкану, који замењује део који описује окупљање руских добровољаца. У трећем делу пажња је посвећена српској молби за помоћ браћи Русима. А последњи део је посвећен маршу руских добровољаца који одлазе да се боре у Србију.

И тако, уместо да будемо познати као народ чија је борба, историја и народна музика инспирисала можда и највеће дело класичне музике, нас све време покушавају да срозају на ниво турбо-фолка и ријалити телевизијских програма.

Браћо Срби и сестре Српкиње, нема народа који има овакву част да му један Чајковски напише и посвети овакво дело. Требало би да будемо поносни тиме, а ову композицију би требало сваки Србин да зна и да се она пушта на сваком радијском и телевизијском програму.

Ово је ”Српско-руски марш” у извођењу Оркестра Михајловског театра, са концерта одржаног 6. марта 2013. године, у Државном Ермитажу, Санкт-Петербург, Русија.

Хаџи Миодраг Б. Михаиловић, Вибер група Дани Михољске Превлаке

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.