Заборављени херој Кумановске битке

Крај петовековне владавине Турака на Балкану везује се за победу Срба код Куманова 1912. године у Првом балканском рату, а војник Ахмед Адемовић, трубач из Лесковца, својим херојским чином допринео је том бриљантном подвигу.

Он се послужио до тада нечувеним лукавством, натеравши Турке у бег. Битка у сусрету, како је описују историчари, водила се 23. октобра са великим губицима на српској страни, а ништа боље није започео ни следећи дан. Ахмед Адемовић, Ром из Лесковца који је тада имао 39 година, успео је да неопажено пређе на другу страну тако што је преко своје униформе обукао фес и кафтан мртвог турског војника. Из позадине турске војске одсвирао је знак турске војске за повлачење, после чега је настао хаос, односно пораз турске војске.

Љетопис: Кумановска битка | Православна Митрополија црногорско ...–Тај турски знак за повлачење он је први пут у животу чуо претходног дана јер, иако је српска војска трпела поразе, једно крило турске војске се 23. октобра повукло под притиском Ужичана. Била је магла и широка линија фронта. Кад се разлегао звук Ахмедове трубе, настаје потпуни распад међу турском војском, коју су чинили и мобилисани Грци, Македонци и Бугари, без великог мотива за борбу. Тај звук трубе за повлачење је тренутак када је битка била добијена и то је прва велика победа српске војске у Првом балканском рату – објашњава лесковачки писац Саша Стојановић, који је истраживао грађу и у свом роману „Пут за Јерихон“ овековечио лик лесковачког трубача.

Ахмед Адемовић, рођен 1873. године у ромском насељу Подворце недалеко од центра града, за тај свој подвиг, који се касније изучавао на војним академијама, одликован је Карађорђевом златном звездом са мачевима и другим признањима. Извесно је да је учествовао и у Другом балканском рату, о чему Стојановић није нашао историјске трагове, и са српском војском преживео албанску голготу и дочекао победу, да би у Другом светском рату доживео велику личну трагедију јер су му Немци 1941. године стрељали оба сина – Реџу и Раму, у Араповој долини на периферији Лесковца, заједно са још око 300 лесковачких Рома.

И управо тај тренутак, ту трагедију хероја, по први пут описује Стојановић за Блиц.

–Немачки официр улазу у ромску кућу и на старчевом сакоу спази Карађорђеву звезду, највећи српски орден који су и Немци поштовали. Издваја га на страну и хладнокрвно пошаље на стрељање његову децу. Од тада па све до своје смрти трубач и херој Кумановске битке није засвирао на труби – додаје Стојановић.

Ахмед Адемовић умро је у добокој старости, али и дубоком сиромаштву, 1965. године, у својој 92. години. Сећање на овог трубача са великим брковима и елегантним шеширом, каквог га је овековечио непознати фотограф, избледело је у ромском кварту Подворце, али и међу његовим рођацима.

Екрем Демировић (59) тврди да је праунук Ахмеда Адемовића, кога се сећа веома магловито.

–По цео дан би седео испред куће и гланцао трубу. Никада нисам чуо да свира. Људи су пролазили и поздрављали га, а он би само махнуо руком. Изазивао је поштовање свих, онако стасит, елегантан, са оном звездом на грудима с којом је и умро, са брковима и озбиљним и строгим лицем. Ипак, био је нежан према мени. Отац ми је причао да је био веома педантан и да се до краја живота понашао као војник – присећа се за Екрем Демировић.

Екрем је, вели, потомак Ахмедове ћерке Демиране.

–Све је некако пало у заборав. Иако је био херој, Ахмед је био сиромах јер пензију није имао, па га је родбина издржавала – објашњава праунук ратног хероја.

Поред Ахмеда Адемовића, Карађорђевом златном звездом с мачевима били су одликовани и каплар Ахмет Иде Аметовић, трубач и бомбаш из Лесковца за заслуге у Брегалничкој бици, и Рустем Сејдић из Бојника због самоиницијативног свирања јуриша на Кајмакчалану. Рустем је прадеда познатог трубача Фејата Сејдића.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *