Turci koji vole Srbiju

U Turskoj prema nezvaničnim izvorima ima više miliona ljudi srpskog porekla, a zvaničnici govore o najviše pola miliona potomaka i doseljenika s aprostora srpskih zemalja, koji govore i pevaju srpski

Piše: Dr Marko Lopušina

  Na Evropskom prvenstvu u košarci igrači Turske sastaju se u sredu sa srpskim državnim timom. Govoreći o tome Kenan Sipahi, jedan od najboljih košarkaša reprezentacije Turske, kazao je na tečnom srpskom da ceni srpske košarkaše, a najviše Bogdana Bogdanovića i Marka Gudurića. Nije Kenan Sipahi jedini Turčin koji zna i govori srpski.

Još devedesetih godina za tursku reprezentaciju su igrali igrači poreklom ili rodom iz Novog Pazara, Sjenice, Plava, Prištine, Ohrida, Sarajeva. Setimo se Asima Parsa (Paščanovića), Mirsada Turkdžana, Hidaajet Turkoglua. Nakon toga došli su Mirsad Jahović izNovog Pazara, Mehmed Okura, Bosanac iz Burse, Semih Ereden, Orhan Guler, pa sada Kenan Sipahi, rođen u Prištini 1995 i Ćadi Osman.

U Turskoj ima, prema podacima Ambasade R. Srbije više od 400.000 žitelja našeg porekla. A zvanično tursko državljanstvo i stalni boravak ima 40.000 Srba.

Otkud toliko ljudi srpskog porekla i srpske kulture u Turkoj, zemlji sa 86 miliona stanovnika.

Prve seobe naših ljudi sa prostora srpskih zemalja u Turku počele su još u vreme iza Kosovske bitke u 14. veku. U Osmanijsko carstvo odvođeni su Srbi iz Srbije kao zanatlije i radnici, potom oteta deca da budu janičari. Prislno preseljavanje Beograđana u Carigrad 1438. godine rezultiralo je seobom više od 60.000 duša. U zimu 1440. od 7000 zarobljenih u Srbiji čak 3.000 preseljivanih je umrlo od hladnoće i napada zveri.

Za 500 godina vladavine Turaka nad Srbima 22 generacije Srba živelo je u Otamanskom carstvu. Najviše ih je tada bilo u Galipolju i Jedrenu (selo Sirpsindigi (doslovno: “Mesto uništenja Srba”) danas je Akbunar, ili Sarajkpinar, u evropskom delu Turske. Među dovedenim Srbima su bile i dve Srpkinje, sultanije Olivera (1373-1444), Mara (1418-1487), Velinka i Katarina (1687.), u haremu turkih vladara. Četrnaest Srba su bili turske paše, velki veziri, odnosno komnadanti armije i pokrajina (Damat Rustem paša, sultanov učitelj Lala Mustafa paša).

Sultanovi naslednici

U našoj istoriji zapisani su Mehmed paša Sokolović, tvorac na Drinu ćuprije rođen kao Bajica Nenadić i Omer paša Latas, gospodar Bosne, čije je pravo ime bilo Mihajlo. Po njima kao očevima njihovi potomci – Sokulluzade Hasan Pasha, Safiye Hanimsultan, Ibrahim Kani Sıdıka Saffet Hanım Lattas  su srpskog porekla. Srpsko poreklo i prezime imao je i Veli Mahnud paša – Anđelović, Isak paša, Gedik Ahmed paša, Hadim Ali paša, Hersekli Ali paša, Lala Mustafa paša i još desetak njih.

Šest meseci nakon Kosovske bitke 1390. godine, Lazareva udovica kneginja Milica Hrebeljanović, po savetu patrijarha i sveštenih lica dala je pristanak da se njena kćerka Olivera Lazarević uda za sultana Bajazita Prvog. Oliverin odlazak u harem Srbiji je doneo preko potreban mir, a Lazarevićima prednost nad ostalom srpskom vlastelom, pre svega Brankovićima. sultana Bajazida, zvanog Munjeviti.

Zvanično kao jedna od osam sultanovih žena Olivera je imala ime Despina Hatun. Istoričar Mehmed Nešri je tvrdio da je sultan bio zaljubljen u Srpkinju. I piše: „Kad je pogledao onu kaurku u oči, više nije ugledao ni jednu drugu ženu.“

Prema tatarskim izvorima sulatnija Olivera je bila majka petoro dece – tri ćerke i dva sina:

• Miliva (Mileva, po Oliverinoj babi) hanim. rođena, 1390/1, a udata za Mirzu Abu Bakra, sina Miranšaha, Timurevog unuka,
• Melek hatun (Malika ili Anđeo) rođ.1392, udata za Šemsed- ul-din Mehmeda, sina Timurevog generala, umrla je u Samarkandu,
• Čelebija (Mustafa) rođen 1393, nestao u zarobljeništvu 1402. kod Angore,
• Aruz (Oruz) Hanim rođen 1396, udata posle 1405 za Bega, Bajazitovog sinovca, sahranjena u Bursi pored oca, imala je ćerku Ajše i sina nepoznatog imena; i
• Kasim Čelebija rođ.1397, poslat 1403 u Carigrad kao taoc, oženjen jednom nećakom ili unukom Manojla II, imao je sina Orhana (1415-1453), umro je 1417 u Carigradu, prenešen i sahranjen 1420 pored Bajezita u Bursi.

Najstariji diplomatski odnosi su od vremena knjaza Miloša 1815. godine kada su Srbi bili deputati u Istanbulu i Ankari. Prvi srpske diplomate, deputitai bili su  Miloje Teodorović, kaluđer Neofit (12. avgust 1815.) i  Milentije Nikšić, Aksentije Miladinović, Milovan Petrović, Petar Grčić (15. septembar 1815.

Spajanje porodica 

Moderne migracije započele su tridesetih godina prošlog veka kada je Turska postala republika i omogućila spajanje porodica ljudi poreklom sa Balkana i iz Jugoslavije. Pre Drugog svetskog rata iz Jugoslavije i Srbije počeli su u Tursku da se iseljavaju Srbi muslimani sa Kosmeta, iz Raške oblasti, i Turci iz Srbije i Makedonije. Ta seoba je trajala u tri talasa, u vreme Balkanskih ratova, kada su se Otomani iselili, a sa njima i naši Turci  i Srbi muslimani.

To se ponovili i šezdesetih godina 20. veka kao proces spajanja porodica iz SFRJ sa familijama u Turskoj. Tada se iselilo 150.000 Srba muslimana, Bošnjaka i Turaka iz Sandžaka, Makedonije, BiH i Crne Gore. O tome mi je pričao Iso Đukić, Srbin muslimanske vere poreklom iz Crne Gore, čija se porodica zbog krva osvete posle Velikog rata preselila u Sjenicu. Kako osveta nije smirena Đukići su šezdesetih godina otišli u Tursku. Dva brata doselila su se u selo kod Izmira, ali ih je turksa vlast odmah prebacila u islam i dala im turska imena i prezimena.

Turska u drugoj polovini prošlog veka nije bila, kako se to našim ljudima činilo, raj za doseljenike iz Jugoslavije i Srbije. U Bursi, na primer, nije bilo struje i vode. Doseljenici su brzo trošili svoju ušteđevinu i imovinu donetu iz SFRJ. Tuske vlasti su ih prvo pokrštavele i menjali im imena i prezimena, a potom ih raseljavali. Braća iz porodica Đukić postali su Zipak, a drugi Zampak. Poslednjih godina su uspešni proizvođaći kožne galanterije i ulgedne ličnosti Kapali čaršije, najveće pijace na svetu. Njihovi sinovi i unuci govore srpski, imaju srpske pasoše i posećuju stari avičaj.

Jedan od najtalentovanijih turskih glumaca, Kivanč Tatlitug (1983.) vodi poreklo iz Bosne i Hercegovine. Znamo ga po ulogama kao Mehmeta, Behlula, Sekiza, Kuzeja i Kurta Sejita. Njegovi deda i baba po očevoj liniji su imigranti iz BiH. Posle Drugog svetskog rata došli su u Adanu gde se rodio njegov otac Erdem Tatlitug. I mlada glumica Sumerju Koč, zvezdu iz turske serije ima srpsko poreklo. Majka joj je iz Srbije, a otac iz Crne Gore. Kada se pevačica Mirjana Aleksić udala početkom 21. veka za Turčina, postala je srpski žitelj Turske.

Ta generacija doseljenika, čiji je najbolji predstavnik bio biznismen Tarik Šara, odrasla i školovana u Jugoslaviji,  u Turskoj je napredovala u svom društvenom statusu. Oni su bili najbrojniji iseljenici i pored Istanbula, naselili su Izmir, Bursu, Đenu i Anadoliju. Na turskom popisu iz 1965. godine 6.599 građana je reklo da im je srpski jezik maternji a 58.802 da ga koristi kao drugi jezik. Danas od svih ovih generacija ima 400.000 naših ljudi, poreklom iz srpskih zemalja bivše SFRJ. Uz njih je još 40.000 srpskih državljana na privremenom radu u Turkoj.  Dve trećine su Turci, naši Bošnjaci, a jedna trećina su Srbi hrišćani i Srbi muhamedanske vere. Svi oni u svojim turskim domovina u Turskoj govore srpskim jezikom.

Turska elita

Srpki govore i neke turske diplomate koje su službovale u Srbiji. Hasan Selet Oktem, ambasador Turske u Beogradu 2004. godine, jednom prilikom je za sebe rekao: „Moji preci su Srbi iz Popovića i nije bilo ustanka ili rata u kom nisu učestvovali. Ratovali su i s vama, i protiv vas. Oni su radili ono što je bilo najbolje za njihovo vreme, a ja ovo što je najbolje za moje vreme. I da znate, pobratimili smo se mi krvlju odavno, do guše”.

Naši ljudi pripadnici su srednje klase, a i elite, jer su uspešni ljudi, privrednici i trgovci. Ima profesora, lekara, ekonomista, sportista. Među njima su pevačica Emina Jahović, Milo i Pavle Bakić, suosnivači Galatasaraja, košarkaši i odbojkašica Tijana Bošković. Manekenka Sunčica Travica, model agencije „Foks“, od 2011. živi i radi u Turskoj. Beograđanka Milena Đuričić zaposlila se 2012. najboljoj kompaniji “Gugl” u Turskoj.  Jedan srpski zlatar je 45 godina na Kapali čaršiji, ima tri sina, jedan je profesor, a drugi ekonomista. Poznati u poslovnom svetu su i Sekib Avdagić, koji je bio predsednik istanbulske Privredne komore.

Sjajno govori srpski i Sadullah Sipahioglu, biznismen iz industrije koze i tekstila. Bio je svojevremeno konzul u Ministarstvu spoljnih poslova SFRJ. Poreklom je sa Kosmeta. Član je Privredne komore Turske i predstavlja Tursku na Balkanu.  Ljudi poreklom iz srpskih zemalja SFRJ mogu se sresti na turkim pijacama i tržnim centrima , jer rade kao trgovci ili prodavci i oslovljavaju srpske turiste rečima: „Zemo, familijo, brate, prijatelju moj !“

Sve veći broj Srba muslimana, Turaka i Bošnjaka traži srpski pasoš i državljanstvo. Stariji kažu da su Jugosloveni i žele da se vrate kući. Mlađi potomci nekadašnjih Jugoslovena žele da se isele u Srbiju, zemlju svojih predaka. Poslovni svet sarađuje. Posrednik je Aleksandar Međedović, predsednik Društva tursko-srpskih privrednika. Razvija se turizam između Srbije i Turske. A jedan turski biznismen našeg porekla u Paraćinu pravi fabriku.

Srpski toponimi

Srpskih istorijskih tragova ima najviše u Istanbulu – crkve, groblja, naselje i Beogradska ulica, Beogradska kapija i Beogradska šuma u Istanbulu. Postoji i lista srpskih toponima u Turskoj na kojoj su imena i nazivi:

• Grad Srba ili Gordoservon — drevni grad u Bitiniji, spominje se u vizantijskim zapisima 680. godine;
• Saribelen— selo u okrugu Kaš, vilajetu Anadolija;
• Serban (Čorum)— selo u vilajetu Čorum;
• Sirbašmak (Samsun)(doslovno: „Srbi prelaze”) — naselje u okrugu Vezirkopru, vilajet Samsun;
• Sirbasan (Kars)(doslovno: „Srbi misle”) — selu u okrugu Sarikamiš, vilajetu Kars;
• Sirbeli Mahalesi Muhtarliki (doslovno: „Srpski seoski knez”) — dio naselja Savčili Budžukoba, vilajet Kaman;
• Sirpi — dio naselja Atašehir, u Istanbulu;
• Sirpsindigi (doslovno: „Mesto uništenja Srba”) — danas Akbunar, ili Sarajkpinar, vilajet Jedrene;

Sirpsindigi — centralni dio naselja Jenibosna, u okrugu Bahčelievler, u Istanbulu.

Stotinak mladića iz Velikog rata sahranjeno je na vojničkom groblju u okolini Bruse, a da je ogromna većina ostavila kosti uz prugu. Inače, u Brusi, gradu od dva miliona žitelja, njih oko 30 odsto govori srpski jezik. U blizini železničke stanice i Univerziteta u Jedrenu nalazi se i srpsko vojničko groblje na kojem su 1913. godine sahranjena 453 vojnika Druge armije koja je bila pod komandom generala Stepe Stepanovića. Srbi imaju svoje groblje i u Izmiru.

U Izmiru, na Univerzitetu od 2019. godine postoji bista Nikole Tesle, dar Srba iz Filadelfije. Postoje srpski dvorci u Turskoj. Kralj Aleksandar Karađorđević  je napravio 1930. godine kopije beogradskih dvorova u Ankari na zemljištu koje je dobio na poklon od Kemala Ataturka.  Bio je to poklon zbog darivanja zemljišta za gradnju Ambasade Turske u Beogradu. U procesu sukcesije bivše SFRJ početkom 21. veka bio je pokušaj jedne bivše republike da taj dvor u Ankari preotme.

U Turskoj ne postoji organizovana srpska zajednica. Srpska pravoslavna crkva nema parohiju, ni svoje hramove. Naši ljudi u Turskoj imaju više udruženja u (“Bosna Sandžak”, Sandžaklije”, “Inat”, udruženje građana srpsko-turskog prijateljstva, Tursko-srpski poslovni savet i studentski klub  u Istanbulu i Izmiru. U njima drže srpsku zastavu i obeležavaju naše praznike.

Ova udruženja za solidarnost i kulturu učestvuju u humanitarnim akcijama pomoći srpskom narodu. Zdravstvenim ustanovama u Prijepolju, na primer, tokom 2021. godine “Bosna Sandžak”, donirala je medicinsku opremu vredna 30.000 evra. Kontingent se sastojao od hirurških maski, higijenskih sredstava, medicinskih i drugih aparata, koji su predati prijepoljskom Domu zdravlja.  Pomoć je slata i opštini Novi Pazar.  Njegovi čelnici Muamed Sandžaktar, poreklom iz Tutina i Hilmija Erdem, poreklom iz Rožaja, obećali su nove donacije Raškoj oblasti  i žiteljima Srbije.

Srbija u Turskoj poslednjih godina ima petoricu počasnih konzula. To su Fikret Ozturk iz Serika, Metin Akdurak iz Izmira i Salih Salkano, proizvođač bicikala iz Jedrena, Zarif Alp je u Bursi i Oktaj Karaca u mestu Alanja. U Ankari postoji Ambasada Republike Srbije, a generalni konzulati R. Srbije su u Istanbulu i Antaliji.