To što si iz Srbije nije prepreka već odskočna daska

Tihomir Bajić poznato je ime u svetu startapa i inovacija, krenuo je od Toronta, potom je „osvojio“ Silikonsku dolinu u San Francisku, a sada se vratio u Srbiju

Ima 20 godina iskustva u razvoju nekoliko startapa, savetovanju i ulozi biznis anđela. Poslednje dve decenije najvećim delom proveo je u Silicijumskoj dolini, koja se smatra „rajem“ za tehnološke inovacije i sve koji žele da se upuste u preduzetništvo. Tihomir Bajić poznato je ime u svetu startapa i inovacija.

Forbes je nedavno pisao o Fifth Quarter Ventures (5QV), fondu rizičnog kapitala sa sedištem u Jadranskoj regiji, čiji je jedan od osnivača. Osim što je aktivni investitor i savetnik brojnim startapima u Srbiji, Kanadi i SAD-u, Tihomir pruža i podršku našim preduzetnicima u dijaspori.

U razgovoru za Forbes Srbija priča o tome kako se snašao u tehnološkim poduhvatima u Silicijumskoj dolini. I kako je nakon 10 godina života u inostranstvu, najpre u Torontu, a onda i San Francisku, odlučio da okupi naše preduzetnike, poveže ih, ali i podstakne međusobno pomaganje u preduzetničkim poduhvatima.

Na to su ga podstakla pozitivna iskustva u saradnji sa zajednicama preduzetnika iz drugih zemalja.

Tako je 2016. nastalo udruženje Serbian Entrepreneurs. U početku je imalo svega 15-ak članova, a u međuvremenu je ovaj tim dostigao cifru od 200 preduzetnika.

Kako je nastalo Udruženje srpskih preduzetnika

Ideja im je bila da umrežavanjem daju „vetar u leđa“ razvoju startap ekosistema u Srbiji, ali i da pomognu drugim preduzetnicima u dijaspori budući da je i sam bio svestan koliko mu je takva pomoć značila kada je bio na početku.

„Moje iskustvo je nesvakidašnje jer nisam odrastao u Srbiji već u Hrvatskoj i BiH. U SAD sam otišao posle rata devedesetih. Prvih desetak godina bio sam aktivan u nauci i završavao fakultet. Kada sam počeo da se bavim startapima otišao sam u San Francisko. Po rođenju prvog od moje troje dece počeo sam mnogo više da se bavim korenima i time da deci jednog dana osvestim poreklo kako bi znali odakle potiču “, priča Bajić.

To nije jedini razlog. Posle 10 godina rada u Kanadi i SAD shvatio je da nema vezu sa našim ljudima i da poznaje mnogo više Iraca, Australijanaca, Francuza i ljudi drugih nacionalnosti. Zato je osetio još veću potrebu da se poveže sa našim ljudima. I u biznisu i mimo njega.

Tokom 2013. i 2014. intenzivno je tragao za uspešnim preduzetnicima. Pronašao je njih 15-ak i počeli su spontano da se okupljaju i redovno komuniciraju.

Misija „pamti pa prosledi..“

„Ideja je bila da funkcionišemo po principu pamti pa prosledi. Na engleskom se to kaže „pay it forward“, odnosno oduži se ako ti je neko pomogao tako što ćeš pomoći i ti nekome. Ili zaduži nekoga da se nađe drugima na preduzetničkom putu. Sve je počelo iz jedne lokalne potrebe, a onda se širilo na sve veći broj ljudi. Potom sam na nedeljnom nivou imao razgovore sa bar dva preduzetnika koji su želeli da nam se priključe, na osnovu preporuke“, priča Tihomir Bajić.

Jedna od glavnih misija ove grupe bila je da pomogne ljudima koji dolaze da žive u San Francisku ili Njujorku. Među njima su većinom tehnološki stručnjaci, ali ima i predstavnika drugih industrija – finansija, kripto tehnologija, filmske industrije…

Tako je Serbian Entrepreneurs pomogao velikom broju preduzetnika da razviju posao u San Francisku ili se povežu sa kompanijama u Srbiji.

„Bilo da se snađu ili da reše neki problem. Ili da se neko, ko je u tom trenutku iskusniji i već poznaje ljude, organizuje i pođe zajedno sa njima na neki važan sastanak. Sve to im je dragoceno na početku“, priča Bajić.

Sada se periodično okupljaju u Njujorku, Majamiju, Torontu, San Francisku, Londonu, Berlinu…

Do sada su organizovali stotinak takvih okupljanja.

Važna pomoć za naše preduzetnike u Americi

„Pomažemo srpskim startapima koji dolaze poslovno u gradove gde imamo ogranke. Najviše me ispunjava činjenica da je organizacija uspela da okupi ovoliki broj stručnjaka i podrži projekte koji nikada ne bi zaživeli bez naših članova“, kaže Bajić.

Tako je grupa Srba koja radi u Njujorku oformila fondaciju koja je pomogla prekvalifikaciji naših ljudi. Ta fondacija i danas donira i pomaže mlade, a više od 1.000 ljudi iz Srbije je do sada prošlo ovu školu i našlo posao u IT industriji, priča Tihomir Bajić.

Takođe ekipa okupljena u Serbian Enterpreneurs zaslužna je i što je Google pay stigao u Srbiju.

„Mi smo dokaz da mnoge stvari ne moraju da se rešavaju na međudržavnom nivou već kroz poslovnu priču. Zato su nam bili potrebni naši ljudi koji su spremni da pomognu bez lične dobiti i drago nam je da smo za druge preduzetnike uspeli da uradimo nešto pametno i dobro“, kaže on.

Kako je biti „vanzemaljac u Americi“

U Silicijumskoj dolini nalaze se centrale brojnih svetskih tehnoloških giganta. Smatra se da uspeh tih firmi počiva na ambicioznoj preduzetničkoj kulturi tog kraja i velikoj podršci tehnološkim inovacijama.

Na pitanje kako je bilo njemu, a kako njegovim poznanicima kada su kročili u taj ambijent Tihomir kaže da je to bio jedan veliki kulturološki šok kroz koji su, kako on tako i mnogi ljudi sa ovih prostora, morali da prođu.

„Recimo istočna i zapadna obala SAD-a imaju dramatične razlike u kulturi i onda je shodno tome i adaptacija razičita, naročito nekome ko je možda po prirodi zatvoren. Naši ljudi su pismeni u smislu da će lepo sastaviti mejl i napisati sve potrebno, ali im je nepoznanica to kako će se konkretno obratiti nekome u San Francisku. Sam način komunikacije i uspostavljanje kontakta je drugačije i u početku veoma neobično“, priča on.

Adaptacija za neke nepremostiv jaz

Upravo je taj period adaptacije ka poslovnoj kulturi u SAD jaz koji nekima ostane nepremostiv, dok ga neki lako savladaju. „Neko ko je potekao sa ovih prostora kad ode u Ameriku tamo je doslovce „alien“ odnosno vanzemaljac. Do te mere su različiti da im je naš čovek čudan i izgleda kao vanzemaljac“, kaže Bajić.

Navodi da se na sve to vremenom ljudi naviknu, ali i da imamo neke specifičnosti koje Amerikanci možda ne mogu da razumeju.

„Recimo, Amerikanci koji posluju u Srbiji se nama i dan-danas čude se kako „rade“ kumovske i prijateljske veze i zašto na primer neko više veruje svom kumu sa kojim ne sarađuje umesto njima, dugogodišnjim poslovnim saradnicima. To je nekad veoma teško objasniti“, kaže kroz smeh Bajić.

Kada je reč o poslovnoj klimi i razlikama u odnosu na Srbiju, priča da su neke države u SAD proceduru registracije i poslovanja poput Delavera maksimalno pojednostavile zahvaljujući onlajn servisima. Slično je i u Kanadi.

Kaže da je i privredno pravo u Srbiji preživelo dosta revizija i da je procedura za pokretanje startapa i u Srbiji dosta lakša nego pre 10 godina, ali svakako komplikovanija nego u Delaveru gde je potrebno svega par stotina dolara i za nekoliko dana može da se registruje biznis.

Ipak, ukazuje da nije sve tako lako kako se čini i da svaka država ima pravilnike i procedure.

„Nije lako da imaš biznis u Kanadi koji bi da prebaciš u Ameriku. Procedure nisu tako jednostavne kako se misli“, dodaje.

Sada bi ipak razmislio pre odlaska u SAD

Osvrćući se na period kada je otišao u Ameriku i sadašnje vreme, kaže da su se okolnosti u pogledu razvoja tehnologija promenile, ali i stasali su novi mladi ljudi koji se shodno tome opredeljuju za nove ideje.

Priseća se tako da je, kada je došao u Toronto, u prodavnicama mogao da se kupi srpski poslovni imenik sa kontaktima zubara, advokata, majstora i ostalih stručnjaka čija će pomoć našim ljudima nekada biti potrebna.

Toga sada nema i ukinuto je sa pojavom interneta, ali se nova generacija naših momaka dosetila i napravili su aplikaciju kako bi svi ti kontakti bili dostupni onlajn našim ljudima, priča Bajić.

Ipak, kaže da bi sada svakome savetovao da razmisli pre nego što ode jer su nakon kovida primetne velike promene. Na pitanje zbog čega bi sada nekog odvratio od toga odgovara:

„Generalno primetno je da dolazi do degradacije usluga i društva na Zapadu i to se vidi u Kanadi, Americi i Australiji. Poniranje kvaliteta života je sve vidljivije. Među faktorima koji tome doprinose su i drastičan rast cena nekretnina. Na neke usluge se jako dugo čeka, skupo je obrazovanje, a i njegov kvalitet značajno opada. Veći gradovi su sve prljaviji. U Srbiji ipak to nije slučaj u tolikoj meri i vidno dolazi do približavanja kvalitetu života u inostranstvu, odnosno nekim evropskim zemljama“, ističe.

Dosta preduzetnika se vraća u Srbiju

Budući da je aktivan u „Tački povratka“, platformi čija je misija da srpskoj dijaspori pruži informacije o svim načinima stupanja u kontakt sa ljudima u Srbiji i pomoć za one koji žele da se vrate kaže da se veliki broj obraća sa namerom da se vrati.

Jedan deo naših ljudi već se iz Amerike vratio posle kovida. Očekuje da će se taj trend nastaviti.

„Sada kada mi neko kaže da bi išao da studira u Toronto, kao što sam ja otišao početkom ovog milienijuma, sa zadrškom gledam na to i pokušavam da objasnim da nije sve tako bajno“, ističe.

To je možda i jedan od razloga što su od ove jeseni Tihomir Bajić i članovi njegove porodice Beograđani.„Dosta sam se selio i ne isključujem opet tu mogućnost, ali od ove jeseni smo u Srbiji“, priča.

Olakšavajuća okolnost u donošenju odluke da li otići ili ostati može biti to što sve više stranih kompanija zapošljava radnike kojima nude mogućnost rada od kuće.

„Sve više lokalnih kompanija napreduje do tog nivoa da su dobra destinacija za te mlade ljude koji posle fakulteta mogu da ostanu ovde i ja se dosta u radu fokusiram na to kako da ih podstaknemo da naprave svoj tim ovde u Srbiji. Mi smo malo tržište i dobro je da mladi odu, nauče nešto novo, upoznaju i oplemene se, proputuju, ali je važno da zadrže vezu i kada se vrate da donesu iskustvo koje će biti korisno kako njima dalje u poslu tako i od velikog značaja za celo društvo“, navodi.

Srpska startap zajednica sve jača i brojnija

Budući da je pokrenuo nekoliko startapa i da je već godinama aktivan i na domaćoj startap sceni Bajić kaže da ih je pre 15-ak godina bilo manje od stotinu a da poslednji podaci pokazuju da imamo 1.000 startapa u Srbiji i da raste broj kompanija koje finansiraju svetski fondovi i koje su prikupile značajne investicije.

Kaže da svima koji se odluče na startap iskorak objašnjava da nema čarobnog štapića niti saveta već da sami moraju da sazru, shvate šta je najbolje za njih i od koga da traže savet.

Kada je reč o tome šta su prednosti a šta nedostaci srpskog startap ekosostema i u kojim oblastima je bitno da imamo više rešenja, Bajić kaže da je primetno da se mnogi fokusiraju na stvari koje relativno dobro znaju ili njihovo okruženje poznaje.

Nemamo, međutim nijedan ni približno uspešan startap iz Srbije koji je napravio neku potrošačku aplikaciju, koja bi se koristila na telefonu i na globalnom nivou, iskren je Bajić.

„Teško nam je da razumemo inostrane potrošačke trendove. Primećujem da mnogi rade slične stvari. Recimo, vide neki tehnoloski proizvod, ali ne vide proces kako je to napravljeno i nema nikoga od koga mogu to da nauče. Ja onda savetujem ljude da ne gube vreme na takve poduhvate. To je kao kada biste da pišete japanski rečnik iz Srbije samo zato što ste bili nekoliko puta u Japanu i dopala vam se zemlja. To što mi vidimo da je nešto dobro ne znači da mi to znamo da napravimo. To su stvari koje treba da izbegavamo“, upozorava.

Ukazuje i da venture capital firme obično imaju investicione partnere koji se fokusiraju pretežno na određene industrije, a to su uglavnom fintech, biotech, consumer app, ali i određene biznis modele ili tehnologije poput kripto tehnologija.

Pozitivno je to što u Srbiji, ali i regionu ima uspešnih ljudi iz oblasti kriptotehnologije, blokčejna i gotovo svaki veći kripto projekat ima developere u Srbiji, naglašava.

„Dakle, to što su iz Srbije nije prepreka već odskočna daska i na tome treba da radimo i da ih podstičemo“, kaže sagovornik Forbesa.

Pandemija promenila pravila u organizaciji biznisa

Primetno je objašnjava da se mnogo važnih stvari desilo tokom kovida.

„Pre toga je bio veliki minus da kažeš da si startap iz Srbije ili bilo koje zemlje u okruženju jer je reč o manjim tržištima. Američki gradovi su bili češće zatvarani tokom korona virusa i navikli su na rad od kuće i to je stvorilo mogućnost da ljudi dođu u Srbiju, jer ne moraju da budu u San Francisku da bi podigli novac od najboljih investitora“, objašnjava.

Tokom leta 2020. počeo je da eksperimentiše i radio je sa nekoliko domaćih startapa kojima je pomogao da dobiju investiciju što ga je navelo na ideju da pokrene fond koji ulaže u startape ovde i ima pristup severnoameričkom tržištu.

Sedam investicija Fifth Quarter Ventures, biće ih još

Budući da je primetio da srpskom startap ekosistemu nedostaje upravo VC fond koji bi vodili operativci koji imaju iskustvo upravljanja kompanijama, odlučio je da osnuje Fifth Quarter Ventures sa ciljem da podrži srpski startap ekosistem i popuni praznine u investicionom prostoru u regionu.

„Nama nedostaju ljudi koji su vodili kompanije do nivoa da izađu na berzu. Peđa Predin i ja imali smo to iskustvo. Takođe i nedostatak dodatnog kapitala je bio problem, a nije bilo dovoljno iskustava u tome kako se startap predstavi i probije iz Srbije na severnoameričko tržište. Zavrnuli smo rukave i radili na dnevnom nivou sa startapima u koje smo uložili“, priča.

Tako je nastao fond i od kraja prošle godine do sada imali su sedam investicija. Do kraja godine verujemo biće ih još, uveren je Tihomir Bajić.

Izvor: Forbs Srbija