Tesla u Beogradu na vodi

Vlast u Srbiji je odlučila da napokon udomi Muzej Nikole Tesle u našem glavnom gradu  i ismesti ga u bivšu Fabriku hartije na obali Save

Piše: Dr Marko Lopušina

Smešten u Krunskoj ulici u malenoj vili iznad Slavije koja teško prima oko 200.000 posetilaca godišnje Muzej Nikole Tesle treba da se iseli. Država je vratila ovu vilu starim i pravim vlasnicima, pa podstanar Tesla mora da se iseli. Prvo je planirano da mu se dodeili stara Železnička stanica, ali se pokazalo da je vlažna i opasna, potom da bi nova adresa genija trebalo da bude kasarna JNA na Dorćolu, ali je ispalo da je ona ružna i tesna. Kada je odlučeno da novi Muzej Nikole Tesle bude u bivšoj Fabrici hartije ispod mosta Gazela, raspisan je konkurs za idejno rešenje.

Ova prva fabrika proizvođača hartije Milana Vape u Srbiji podignuta nakon Prvog svetskog rata 1924. godine i dalje će ostati spomenik kulture pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, ali će nakon predviđene adaptacije, koju finansira Beograd na vodi, biti prilagođena potrebama muzeja u kom će biti izložena celokupna zaostavština jednog od najvećih umova svih vremena.

Prva nagrada na Međunarodnom konkursu za arhitektonsko-urbanističko idejno rešenje novog Muzeja Nikole Tesle u iznosu od 60.000 evra dodeljena je projektu (na slici) koji su osmislili britanski arhitektonski studio Zaha Hadid Architects i domaći arhitektonski studio Bureau Cube Partners.

Renomirani i višestruko nagrađivani britanski studio za arhitekturu i dizajn Zaha Hadid Architects do sada je razvio 950 projekata u 44 zemlje širom sveta, među kojima se posebno izdvajaju MAXXI: Museum of XXI Century Arts u Rimu i Glasgow Riverside Museum of Transport u Glazgovu. Među mnogobrojnim projektima domaćeg arhitektonskog studija Bureau Cube Partners izdvajaju se rekonstrukcija i dogradnja hotela Bristol i rekonstrukcija i dogradnja Palate Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Koncept magnetnih polja

Pobednički arhitektonski koncept muzeja crpi inspiraciju iz Tesline vizije magnetnih polja u kombinaciji sa idejom o bežičnom prenosu električne energije. Sferne površine i krugovi stvaraju upečatljiv ulazni foaje koji vodi posetioce u Veliki atrijum. Izložbene galerije pružaju edukativni uvid u Teslin rad kroz istorijske artefakte, interaktivne prikaze i multimedijalne sadržaje. Stalne postavke na prvom spratu kombinuju tehnologiju i narativ, dok fleksibilna galerija za privremene izložbe omogućava rotirajuće postavke, obezbeđujući jedinstveno iskustvo za posetioce. Najimpresivniji segment muzeja biće “Galerija Teslin električni transformator”, kapaciteta od 12 miliona volti.

Na konkurs je pristiglo 46 prijava iz Srbije i inostranstva. Stručni žiri je nakon evaluacije, tokom koje su naročito vrednovani bogatstvo ideja, visoki standardi dizajna i posvećenost održivosti, dodelio i ostale nagrade. Druga nagrada u iznosu od 40.000 evra dodeljena je radu iza kojeg stoje autori Zoran Šobić, Marko Filipović i Srđan Stojanović. Treća nagrada u iznosu od 20.000 evra pripala je radu koji zajednički potpisuju Vilijam Pul (William Poole), Džim Ričards (Jim Richards), Bendžamin Voker (Benjamin Walker), Ivan Janković, Saša Popović i Milutin Folić.

Stručni žiri je jednoglasnom odlukom dodelio specijalno priznanje u iznosu od 15.000 evra i radu iza kog stoje autori Ščepan Vronski (Szczepan Wronski), Andržej Bulanda (Andrzej Bulanda), Evekina Šelag (Ewekina Szelag), Pavel Volanjin (Pawel Wolanin), Malgoržata Bonovič (Malgorzata Bonowicz), Mateuš Sokolovski (Mateusz Sokolowski), Kristijan Tomčik (Krystian Tomczyk), Jakub Hlebovič (Jakub Hlebowicz) i Lukaš Rakovski (Lukasz Rakowski).

BW kompleks

Nikola Tesla koji je jedan jedini dan bio u poseti Beogradu i kome SANU nije dala stipendiju za školovanje, danas je najpoznatiji Srbin na svetu. Imao oko 36 miliona poseta na Internetu, oko 40 spomenika i bisti u 20 država. U Srbiji je svetski genije upotrebljavan i zloupotrebljavan. Ministar Dačić je koristio njegovo ime da proglasi Godinu N. Tesle u kojoj ništa značajno nije urađeno. I sad se u MSP vodi nekakva akcija sa Teslinim imenom, bez naznake njene svrhe.

Danijela Sremac, lobistkinja iz Vašingtona je pre dve decenije predlagala gradu da na prostoru Fabrike traktora IMT podigne Telsin grad. IMT je prodat Indusu, a plac je postao terena za divlju gradnju. Onda je Bogoljub Karić objavio da hoće sa braćom da podigne svoj Teslin grad.

U jednoj livnici u Pančevu stoji spomenik srpskom geniju, ali nema ko da ga postavi. Stane Ribič najbolji Srbin u Slovačkoj želi u svom Novom Sadu da postavi memorijal Nikoli Tesli, ali mu ovaj grad ne pruža šansu za to. Neki prizvođači sandala i kaputa, kobasica i gaća spreamju se da svoje artikle nazovu Tesla, kao što je onaj Mask krstio električni auto. Danas je Mask najbogatiji čovek na svetu, a mi Srbi „vlasnici“ genijalnog Nikole Tesle smo i dalje sirotinja.

Muzej Nikole Tesle u Beogradu na vodi biće samo deo novog kompleska zgrada koje treba d auzidgnu Beograd u svetsku metropolu. Na prestižnoj lokaciji ugla Bulevara Vudroa Vilsona i novog Muzeja Nikole Tesle, zasijaće BW Neon — prva od dve zgrade bliznakinje koje formiraju ulazni koridor ka muzeju. Zajedno, oblikovaće pešačku ulicu koja vodi ka Linijskom parku i muzejskom trgu, stvarajući sklad između urbanog ambijenta i zelenih površina.

Kao deo pažljivo planiranog urbanog bloka, BW Neon se nalazi u neposrednoj blizini zgrada BW Nova, BW Vizia i BW Iskra. Nadomak ove vibrantne stambene zajednice nalaze se ključni sadržaji poput Galerije, Gastro pijace, Ložionice i Sava Promenade, kao i brojne opcije za aktivan odmor i sportsku rekreaciju. Kada SPC proglasi Nikolu Teslu za sveca, što predlažu teslijanci iz celog sveta, onda će ovaj komplaks postati sveto mesto za Srbe i strance.