Тата неће да једе

Пише: Мишо Вујовић

Идеја изолације пензионера и људи у старијем животном добу потекла је од Хенрија Кисинџера, кажу. “Усамљени вук” је човек непроценљиве моћи, један је од стубова дубоке државе са огромним утицајем широм света. Његов став да су терористи сви који не поштују Нови светски поредак, говори све. Апсурдно је да човек са деведесет шест година, и даље активан, заговара да људе у трећем добу треба затворити у станове и ставити под строгу контролу потомака.

Кисинџер никада не говори на памет или у празно. Мада у осталим земљама нису имали тако брижан однос према својим најстаријим суграђанима.

Из свега што преживљавамо и што наслућујемо да ћемо преживети оно из чега смо пристигли на перон демократије, у тај воз се никада нећемо укрцати, остаће најбезбрижнији и најизвеснији интервал наших живота.

Из ове перспективе хумано изгледа дрвени лењир као основно васпитно средство ђака у нижим разредима, идиличан је бркати друг милицајац и његов мандат да те на лицу места рукоположи пендреком за твоје добро, ископмлексирани командир чете који нам је по два три пута ноћу давао узбуну, пијани професор одбране који говори колегиници на испиту “ниси ти ово ноћас пипнула”, док игра џепни билијар…

Пензионери су у Београду добили пакете са намирницама и очекује се провера да ли редовно једу.

Све ме ово подсећа на истиниту причу о неуротичној фамилији где су размирице често кулминирале тучама. И то је у почетку био начин комуникације међу супружницима да би касније тај модел решавања проблема, по одрастању преузели и синови.

Како је тог дана била огромна галама у кући “веселе породице”, први комшија, иначе познати народи певач, намеран да смири узавреле страсти упада у кућу где затиче на поду домаћина и преко њега бесне синове како га ударају.

“Шта радите то срам вас било?”, заурлао је са врата.

“ Неће тата да једе па га мало убеђујемо”, готово у глас одговорише синови.