Страхоте совјетског „пута костију“

27. новембар 2020.27. новембар 2020. Zdravko Elez 800 Views 0 Comments

Ово је једна од најужаснијих страница совјетске историје. Она говори о томе како су у процесу интензивне индустријализације и развоја удаљених крајева земље изгубљени бројни људски животи.

Колимски пут или Р504 није популарна траса на руским картама. Он привлачи само храбре туристе жељне авантуре. Пут је покривен мешавином земље и туцаника, па је путовање по њему изводљиво само лети по сувом времену и током зиме, када је пут залеђен. У преостала доба године тешко је проходан и препун блата.

Зими локални возачи ту никада не гасе мотор, јер постоји могућност да неће поново моћи да га упале, што би могло да значи смрзавање усред дивљине. Али назив „пут костијуˮ не говори о томе да су возачи често заборављали ово правило, већ има корен дубље у историји.

Реч „Колимаˮ у руском језику се снажно повезује са најсуровијим логорима ГУЛАГ-а. На далеком северу земље налазио се „Севвостлагˮ (Североисточни поправно-радни логор). Чинило га је неколико радних логора дуж реке Колиме. Отуда и њихов незваничан назив.

Мрачну историју овог места овековечио је бивши затвореник „Колимеˮ и писац Варлам Шаламов. Његове „Приче са Колимеˮ вероватно су најснажније и најпотресније сведочанство о Стаљиновим логорима икада написано.

Он описује како су заробљеници преживљавали у најтежим могућим условима. Радили су напољу када је температура достизала -50°C, углавном копајући гвоздену руду, па чак и радиоактивни уранијум.

Један од најтежих послова било је испирање злата. Радници су злато испирали у води, чак и по најхладније времену. Нису добијали довољно хране, нису имали адекватну одећу, а њихове рукавице (ако су их уопште имали) нису биле суве. Непрекидно су добијали смрзотине и патили од низа болести, између осталог од туберкулозе за коју нису добијали лечење.

Како би се олакшао приступ рудницима, затвореници су морали да саграде и потребну инфраструктуру, укључујући путеве и железничку пругу до ових удаљених предела. Саградили су преко 3.000 километара путева, од чега је преко 2.000 километара била дужина пута од Магадана до Јакутска. Званично то је био Колимски пут, општепознат као „пут костијуˮ.

Затвореници су пут градили 20 година, од 1932. до 1952. године, када је логор затворен. Према званичним подацима, око 700 хиљада затвореника радило је тих година у логорима Колиме. Врхунац је био 1940. година, када је 190 хиљада људи ту радило у рудницима и на грађевинским радовима. Процењује се да је у овим логорима живот изгубило преко 125 хиљада људи.