На данашњи дан, 28. октобра 1851. године три дана пре смрти, владика Петар II Петровић Његош упознао је главаре и сенаторе, окупљене око његове постеље у Биљарди, са садржајем тестамента чији су примјерци (копије) достављени руској влади, посланику Русије у Бечу и конзулу у Дубровнику.

Према тестаменту, на чијем је доследном извршењу инсистирао владика Раде, заклињући главаре да га се придржавају, његов брат Перо Петровић требало је да остане председник Сената и управља народним пословима, док Данило (кога је Његош одредио за наследника) не заврши школе, односно, док се, како је Петар II нагласио, “не учини способним народом управљати”.

Хвала Ти, Господи, јер си ме на бријегу једнога Твојега свијета удостојио извести и зраках једнога Твојега дивнога сунца благоволио напојити. Хвала Ти, Господи, јер си ме на земљи над милионима и душом и тијелом украсио – колико ме од мога ђетинства Твоје непостижимо величество топило у гимне Божествене радости, удивленија и велељепоте Твоје, толико сам биједну судбину људску са ужасом разматрао и оплакивао – Твоје је слово све из ништа сотворило, Твоме је закону све покорно, човјек је смртан и мора умријети. Ја са надеждом ступам к Твојему светилишту Божественоме, којега сам свијетлу сјенку назрио јоште с бријега којега су моји смртни кораци мјерили – ја на Твој позив смирено идем или под Твојим лоном да вјечни сан боравим, или у хорове бесмртне да Те вјечно славим.