Гласови Срба пресудни на америчким изборима?

Угледни амерички Волт стрит магазин пише о 750 000 Срба у Америци чији би гласови могли кључни на предстојећим председничким изборима у Америци. Лист контатује да Срби живе у америчким бројним државама укључујући Аризону, Охајо, Мичиген, Висконсин, Флориду и Пенсилванију, које могу Доналду Трампу донети коначан тријумф.

Текст Волт стрит магазина преносимо у целини:

„Када је најмлађа ћерка председника Доналда Ј. Трампа, Тиффани, прошлог пролећа обавила стимулативну посету српској престоници Београду, њено путовање је означило почетак поновног загревања односа између Сједињених Држава и Србије. Са процењених 750.000 српско-америчких Американаца у Сједињеним Државама, настањених у бројним кључним државама на бојном пољу, укључујући Аризону, Охајо, Мичиген, Висконсин, Флориду и Пенсилванију, многи се сада питају за кога ће гласати на предстојећим председничким изборима 2020. године. ?

С једне стране, са немирима који се распламсавају у целој нацији, неки Срби разматрају демократског кандидата Џоа Бајдена.

„Ова пандемија тешко је погодила све имигрантске заједнице, а економски утицај јако оптерећује и нашу заједницу. Многи људи желе да подрже кандидата који ставља та питања и потенцијална решења у први план своје платформе “, рекао је Иван Грујић из Мичиген-а.

Међутим, оно што многима Србима прави паузу јесте несрећно понашање господина Бајдена према Србији током сукоба 1999. године. Током 78 дана, НАТО авиони су немилосрдно бомбардирали циљеве широм Србије у знак подршке албанским побуњеницима, кршећи Повељу УН и без пристанка Савета безбедности Уједињених нација. Срби нису заборавили одушевљену подршку господина Бајдена кампањи бомбардовања, која је покренута на углавном цивилне циљеве, узрокујући масовне жртве и тешко оштећену инфраструктуру. Многи сматрају да је употреба осиромашеног уранијума у ​​касетној муницији и гранатама у косовском рату разлог за високе стопе леукемије данас у региону. Још горе, у 2008. години Србија је имала највећу стопу смртности од рака дојке.

Много српских Американаца политику Бајденове ере према Србији видело је као шамар с обзиром на то да су две државе биле савезнице у оба светска рата. Оштар контраст 28. јула 1918. године, када је председник Вудро Вилсон наредио да се застава Србије завијори над Белом кућом у знак солидарности Американаца са српским народом током Првог светског рата. До данас је та част указана само шачици земаља.

Тамо где господин Бајден не успе код неких Срба, господин Трамп је успео код других. После 2008. године, када је српска покрајина Косово и Метохија једнострано прогласила независност, створио се застој између Србије и њене одметнуте провинције, прекинут пре само неколико месеци преговорима које је у Белој кући посредовао господин Трамп. У вези са значајним и брзим поновним оживљавањем односа између Сједињених Држава и Републике Србије, неки Срби се питају да ли је господин Трамп председник за њих.

Од великог значаја за српске Американце, споразум се обавезао да ће заштитити и промовисати слободу вероисповести, укључујући обновљену међуверску комуникацију и заштиту верских објеката. Многи њихови сународници били су сведоци пљачкања њихових верских места и скрнављења православних хришћанских гробља. Према Међународном центру за транзициону правду, косовски Албанци су уништили 155 српских православних цркава и манастира у периоду од јуна 1999. до марта 2004. године.

„ Мислим да је за многе од нас Косово већ дуго времена забрињавајуће. Многи Срби су били принуђени да побегну са Косова, тражећи уточиште у иностранству. Неки су остали и живе у жалосним условима. Стопе криминала су високе, сегрегација честа и приступ функционалним институцијама готово да и не постоји за Србе у региону “, рекла је Александра Тешановић, која је лично била сведок ситуације током путовања 2018. године.

„ Дакле, виђење председника који барем препознаје праву слику онога што се тамо заправо догађа и ради на резолуцијама, дефинитивно утиче на наше одлуке “, додала је она.

Ана Петронијевић (на слици лево), директорка стратешког партнерства за хуманитарну организацију 28. јуна , изјавила је међународна организација за помоћ активна на западном Балкану и прва организација из региона којој је додељен специјални консултативни статус при Економском и социјалном савету Уједињених нација (ЕЦОСОЦ) да се „ Велики део хуманитарног рада наше организације на западном Балкану, нарочито на Косову, односи на последице НАТО агресије“.

Госпођа Петронијевић верује да би осећаји око овог међународног питања могли да воде гласове многих Срба на биралиштима.

Иако главни град Србије цвета културом, историјом и туризмом, то је снажан контраст другим регионима, у којима се српско становништво бори. Спровођење хуманитарног рада у покрајини Косово и Метохија и даље је тешко због етничких тензија између Срба и Албанаца. Госпођа Петронијевић и остатак организације од 28. јуна, која се може похвалити највећим глобалним бројем било које организације која делује у региону, помно прате изборе.

„Видели смо како је уништавање инфраструктуре директно створило циклус сиромаштва и дугорочних недаћа у региону. Још више забрињавају директни ефекти на здравље људи који су били жртве агресије. Наша организација је марљиво радила на пружању финансијске и медицинске помоћи тим појединцима. Велики део наших донатора борави у Сједињеним Државама и чини се да им је утицај овог времена у историји на њих и њихове најмилије у првом плану. ”

Председник организације 28. јуна, Филип Филипи, слаже се са госпођом Петронијевић, такође изражавајући своје мишљење да, „Иако је пандемија сигурно директно утицала на заједницу, Срби-Американци се живо сећају бомбардовања њихове домовине 1999. године и фаворизоване несанкционисане агресије успостављањем политичара са обе стране пролаза, укључујући тадашњег Џоа Бидена. ”

У поларизационој трци која ће се свести на жицу и где ће се рачунати сваки глас, за многе од 750 000 српско-америчких Американаца у Сједињеним Државама, избор који ће имати 3. новембра несумњиво ће бити тежак.