Срби из Возуће на маршу „Стазом егзодуса“

Стазом од Тумара до Стога марширало се и на 25. годишњицу прогона Срба са подручја Возуће и долине Криваје. Та стаза била је једини спас од непријатеља 1995 године. Стазом егзодуса корачаћемо све док не нађемо и последњег од 130 несталих, порука је из Стога, са места на којем је пронађена масован гробница.

-21 тело где је 17 обезглављено, и управо због њих и још 130 које ми потражујемо са наших просотра, обављаћемо и одржаваћемо овај марш стазама езгодуса све док се не пронађу нестали“, рекао је рекао је Зоран Благојевић, завичајно удружење Завидовићана.

Међу несталим је и отац Раденка Станковића. И након четврт вијека, породица трага за костима.

„Старац 72 године на данашњи дан страдао међу многим несретницима. Задње информације су да је на Ђурића вису са групом већом тад страдао, сведоци су посатојиали, помрли“, рекао је Раденко Станковић.

Убијено је 459 бораца и цивила. Само у 14 дана септембра 1995. године, на возућком подручју спаљено је 30 српских села. Протерано је 1.920 српских породица. Руку многима од њих је пружио град Добој.

„И у пртеклом периоду и свих ових година је давао значај и подршку и удружењу, али и датуму како би отели од заборава све оно што су људи претрпјели и жртву коју су дали и то ћемо радити и у наредном периоду“, нагласио је Борис Јеринић, градоначелник Добоја.

Већина општина добојске регије прихватила је портеране Србе. Први људи и посланици из Станара, Вукосавља, Модриче, одали су почаст страдалим, али и показали подршку садашњим суграђанима.

„И ми итекао то су наши суграђани и грађани који дају допринос у нашим срединама а не заборављају свој завичај и данас смо овде са њима као једна породица и тако треба да обиљежимо четврт вијека од страдања Срба из долине Криваје“, истакао је Душан Панић, начелник општине Станари.

На то подручје ретки се враћају. Углавном долазе да проведу пензионерске дане.

„Прије три године сам се вратио из Београда, дошао сам на свој роди крај пошто су ми ту све моји родитељи били дјед, прадјед“, каже Миладин Стојановић из, Стошница.

Да нас је више, било би лакше, кажу Срби са подручја Возуће и долине Криваје. Највише их боли то што казна за злочин на том подручју споро стиже. Једина пресуда до данас је она Расиму Делићу. У току је суђење Сакибу Махмуљину команданту 3. корпуса такозване Армије БиХ.

Фотографије: Љубинко Ђурић

Извор: АТВ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *