Сједињени у добру или груписани у злу

Пише: Проф. др Јован Јањић

Какав је неко човек покаже се и по томе који су људи с њим, кога је изабрао себи за друштво или за сараднике. И у највишој светској организацији, они који би да наметну своју вољу намећу закон множине

Да ли желиш да те лош човек хвали, храни и брани? Да ли желиш да си на његовој страни? Да ли желиш да се пред светом зна да си на његовој страни? Ако било шта од тога желиш, онда си ти као он, онда си и ти лош човек!

Срби кажу: „С ким си, онакав си.“ А Руси имају пословицу: „Цара царем не чини одело, но свита.“ Не показује се човек сам, изолован од других, него се показује и с онима који су с њим, које је изабрао себи за друштво или за сараднике.

Само су две стране: страна добра и страна зла. Не може се истовремено бити на обе стране. Свако, сам за себе, одлучује на којој страни ће бити.

Зло непрестано вреба

Сваки човек, док не буде сасвим поробљен од зла, има јасну спознају шта је добро, а шта је зло. И има унутрашњи призив да се сједињује у добру. Притом зло непрестано вреба, настојећи да га узме под своје, да од њега начини свог војника.

Зло не напада зло, него напада добро. Зло злом се служи, да се шири. И зато онај ко је у „милости“ зла требало би да се запита зашто је то тако, да преиспита свој пут. Добро не напада, оно се од зла брани.

Кад се јагње нађе пред чопором вукова, иако оно никог нити напада, нити може да угрози, сви вукови на њега насрћу; не насрће вук на вука.

Сведоци смо како у свету, са ширењем зла, овладава логика чопора. Људи се удружују и у добру и у злу. Опредељују се по призиву свог унутрашњег, духовног бића. Зато зло настоји да најпре овлада човековим духовним бићем. Наступа оно и лицемерно и агресивно.

Свети апостол Јован Богослов, у своје време, записује да овај „свет сав у злу лежи“. А колико се још од тада, за протекла два миленијума, променио! Христос нас упозорава: што будемо ишли даље, биће све теже и теже. Упозорава нас, да знамо и да се припремимо, да не бисмо и ми пошли за оном већином која иде у пропаст. Охрабрује верне речима: „Не бој се, мало стадо.“ И тиме казује да на правом путу остаје „мало стадо“.

Истина није у множини

Како се удружују људи, тако се удружују и државе. Јер, и у држави одлучује – човек. И оне се удружују или у добру или у злу. Трагичне прилике наступе кад се у злу удруже. Показало се то и у протеклом, 20. веку. На почетку Првог светског рата у савез Централних сила удружиле су се земље које су повеле рат: Аустроугарска, Немачка и Турска, да би им се после годину дана прикључила и Бугарска. У Другом светском рату, силе Осовине чиниле су земље које су започеле и водиле рат против других држава и народа, међу којима су главне биле: нацистичка Немачка, фашистичка Италија и Јапанско царство. А убрзо потом, када је започео мир, настаје нови ратоборни војни савез – НАТО.

Нажалост, и у највишој светској организацији, тамо одакле би требало да се чува мир, они који би да наметну своју вољу намећу закон множине.

Свуда тамо где се намеће стање чопора, лицемерно се заговара да би требало да се групишемо, да се удружимо, да бисмо тако сви били јачи, и, тобоже, себе заштитили! Зашто бисмо се удруживали у злу? Сабирамо се у добру.

Од људи се очекује да буду сједињени у добру, а не груписани у злу. Једино тако свет може опстати.

Духовно слаби приклањају се силнима, духовно јаки стају уз кротке.

У одбрани истине и правде

У историји није мали број оних који су иступили из строја нападача и стали на место жртве, стајући тако у одбрану истине и правде. Погледати житија светих и поједине хронике светске историје. Када је 1999. године НАТО започео агресију на Србију, поручник Грчке ратне морнарице Маринос Рицудис одбио је наређење. Иступио је и пред војницима рекао: „Као православац не могу учествовати у нападу на братски народ.“ Потом је с још осморицом морнара одбио да се укрца на брод који је раније припадао Америчкој ратној морнарици. С тадашњом агресијом на Србију није се сложио ни обавештајни мајор Француске армије Пјер Анри Бинел.

Ради таквих људи Сунце сија. Они су светлост свету.

Због оних који не иду путем којим би требало ићи некада је потребна раздвојеност. Свети апостол Павле каже: „Јер треба и подвајања да буду међу вама, да се покажу који су постојани међу вама.“ На те речи, кад је било потребно, указивао је и наш патријарх Павле.

Христос је био сам, а победио цео свет.