Сећање на убијене братском руком

У порти манастира Подластва уз њен западни зид, подигнута је костурница са спомеником у облику крста са меморијалном плочом посвећеном невиним жртвама изгинулим од братске руке. Градивни материјал спомен костурнице је висококвалитетни бијели мермер са исписаним именима и посветом, у боји злата.
У недјељу 24. маја 1992. године, на празник Св. Ћирила и Методија, сахрана је 80 Грбљана, Маина, Будвана, Побора и Паштровића. Ове невине жртве убијене су без суда и пресуде ноћу 24/25. новембра 1944. године у Старом Бару од стране Другог и Четвртог батаљона Прве бокељске ударне бригаде.
Заупокојену литургију је служио Његова светост патријарх Српске православне цркве господин Павле, Његово високопреосвештенство господин др Амфилохије Радовић митрополит црногорско- приморски и још 13 српских архијереја. Бесједио је Матија Бећковић, академик и пјесник, а у име Одбора господин Крсто Борета.
,,Ми данас, после скоро 50 година, сахрањујемо 80 Грбљана, Маињана и Будвана, погинулих у временима братомржње од братске руке. Хтели би да залечимо ране старе братомржње и опојимо понижене кости наше браће. А ево нова братомржња, изникла и истог злог корена, баца нове жртве у исте јаме по Херцеговини, Босни, Хрватској, Славонији и Крајинама. Разбраћени и распамећени, као да заборављамо јасну и очевидну истину: Од Бога и страшнога суда Божјега ни једни ни други побећи не можемо. Нисмо данас дошли да у овој светињи повређујемо него да зацелимо старе ране. Целивајући ове унижене и патничке кости наше браће, улудо побијене братском руком, ми се клањамо људском достојанству, одајемо дуг њима и правди Божјој, да би те кости биле вечита опомена нама и нашим покољењима да никада више не дигне руку брат на брата свога“, рекао је том приликом, између осталог патријарх Павле.
Митрополит Амфилохије говорећи овим тужним поводом истакао је да „не дао Бог да више икада брат убије брата!“
„Молимо Бога да врати разум и памет, свијест и савјесг свима онима који данас воде овај народ и ове народе. Да им врати истину о њима самима и о непролазном људском достојанству. Све нас, људе, без обзира на границе и међе, исто сунце грије и гријаће нас. Са истог извора воду пијемо, и пићемо. И нека Бог да да овај дан буде почегак нових дана у Богу братства и у светињи заједништва“, рекао је Амфилохије.
Маија Бећковић упозорио је тада да је „братоубилачки рат је обгрлио и Црну Гору делећи је на Црну и Гору и док се не оконча, она неће доћи себи, са собом се саставити и помирити, постати Црна Гора“.
„Још у њој има гробишта без гробнога знака, стратишта на којима су игралишта; међа, бездана, бречана, минираних пећина пуних костију њене деце жељне небеске правде и гробнога мира.
Та смртилишта не дају земљи мира, а сваки гроб је смири. Кад се та правда изврши, вратиће се духовни понос свима и скинути са крста намучена земља. Ни једна рака се не отвара изнутра… Сахрањујемо покојнике по праву мртвих и у име неписаних Божијих закона, а у ствари, спасавамо своју душу и себе. Доказујемо да зло у нама нисмо ми. Да политички противници нису кривци. Да има нешто светије и важније од политике. Помирили смо се са сваким, осим са самим собом и са својом судбином, истином о себи и са својим историјским удесом“, рекао је, између осталог, Бећковић.
Ево списка свих 80 побијених Грбљана, Маина, Будвана, Побора и Паштровића:
1- Алексић Ј. Андрија (1898)
2- Бајковић В. Нико (1908)
3- Бајковић В. Јово (1919)
4- Бајковић Б. Јово (1920)
5- Бајковић Р. Гојко (1921)
6- Барба В. Марко (1901)
7- Божовић Ј. Буро (1909)
8- Божовић Н. Јово (1914)
9- Божовић Н. Филип (1924)
10- Божовић М. Ђуро (1926)
11- Бојковић Ј. Стево (1885)
12- Борета Н. Вукале (1900)
13- Борета Н. Милош (1904)
14- Борета Н. Илија (1911)
15- Борета В. Ђуро (1922)
16- Бориловић М. Вуко (1905)
17- Бујковић С. Саво (1909)
18- Васовић Ј. Иво (1896)
19- Вукадиновић М. Ђуро (1902)
20- Вукадиновић Ј. Вуко (1921)
21- Вукићевић Ђ. Мило (1914)
22- Вучићевић Н. Раде (1904)
23- Вучићевић Н. Иво (1908)
24- Добрљанин М. Јово (1902)
25- Дољаница В. Нико (1921)
26- Дулетић Н. Стево (1904)
27- Дулетић М. Љубо (1909)
28- Ђурић Ђ. Марко (1904)
29- Зец И. Ђуро (1910)
30- Зоран С. Никола (1925)
31- Ивановић С. Нико (1899)
32- Ивановић П. Мило (1905)
33- Ивановић К. Марко (1920)
34- Ивановић Ј. Душан (1922)
35- Иветић П. Милош (1906)
36- Илић Н. Мило (1907)
37- Илић Н. Митар (1909)
38- Илић Н. Вуко (1918)
39- Калуђеровић Ђ. Васо(1902)
40- Кнежевић Ј. Ристо (1898)
41- Костовић М. Нико (1895)
42- Костовић К. Стево (1914)
43- Костовић Н. Стево (1924)
44- Краљ И. Саво (1901)
45- Краљ С. Ђуро (1902)
46- Краљ С. Љубо (1922)
47- Краљ П. Божо (1922)
48- Лијешевић М. Стево (1919)
49- Љубановић Л. Блажо(1918)
50- Љумовић Б. Душан (1916)
51- Маровић Ђ. Божо (1908)
52- Маровић В. Ристо (1912)
53- Маровић И. Стево (1921)
54- Маровић И. Стево (1924)
55- Марсенић А. Љубомир(1902)
56- Масловар С. Стево (1920)
57- Мензалин С. Васо (1922)
58- Новаковић Т. Александар (1928)
59- Орловић Л. Стево (1908)
60- Павић Т. Стево (1920)
61- Пићан Н. Душан (1913)
62- Поповић Ј. Марко (1903)
63- Поповић К. Мило (1905)
64- Поповић В. Крсто (1914)
65- Прибиловић Т. Ђуро (1901)
66- Прибиловић И. Перо (1923)
67- Радановић М. Бошко (1911)
68- Радановић Ђ. Нико (1911)
69- Руцовић В. Станко (1905)
70- Станишић В. Иво (1899)
71- Станишић Ђ. Душан (1915)
72- Станишић С. Перо (1923)
73- Тановић С. Ђуро (1910)
74- Тановић П. Стево (1911)
75- Ћетковић Ј. Лазо (1889)
76- Ћосовић Ђ. Мило (1909)
77- Франета Ј. Ђуро (1894)
78- Франета М. Божо (1914)
79- Хаџић С. Стево (1897)
80- Цуца И. Нико (1902)
Текст: Јован Маркуш

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.