Pušenje ubija, ali i kazne!

Skoro, pa smo postali svet kada je zakonodavstvo u pitanju. Uspevamo da se nosimo sa borbama raznih vrsta, a sa onom protiv pušenja smo postigli neslućene rezultate. Prvo, poskupeli smo cigarete da malo ko može da ih kupi. Dobro, i treba tako da sačuvamo zdravlje nacije. Međutim, razvili smo čitave duvanske puteve kojima na naše pijace stiže duvan ali niko ne zna kakvog kvaliteta.

Prosto mi je žao pušača kad ih vidim kako zavijaju cigare sa sve onim skalamerijama za tu namenu i svim tim đubretom dodatim duvanu da bude žući, mirisniji i da duže drži žar. Zabranili smo pušenje u zatvorenom prostoru. Super, a šta smo dobili? Dobili smo nervoznu naciju koja na radnom mestu vreba svaku slobodnu priliku da zapali cigaretu.

Pogledajte samo, vozač na početnoj autobuskoj stanici purnja duvan kao da mu je to poslednji put, iza zgrade marketa radnice se takođe skrivaju od poslovođe dok kidaju nikotinsku dozu za smirenje, ispred banke uglađeni operateri vuku poslednji dim pre nego li navuku upalu pluća na ovom ledenom talasu i da ne nabrajam. Malo je ponižavajuće to što donoseći zakon o zabrani pušenja, ili uvođenju super akciza na cigarete nismo mislili na dostojanstvo ljudi koji ne mogu da se lako odreknu duvana. Kao da su gubavi, moraju da se kriju i sklanjaju od nepušača.

Nije prijatno da ih gledamo u tom poniženju koje izaziva zavisnost od duvana koju nije lako prevazići, naročito ako se uzme u obzir činjenica da sada u duvanu ima više hemije nego u sintetičkim drogama. Možda da smo prvo krenuli sa masovnim odvikavanjem zavisnika? Jeste, ali ko bi onda punio budžet države? Najlakše se podnosi poskupljenje cigareta jer to u našim uslovima izgleda ovako: E, ostavljam cigare, neću da me država više pljačka! Posle samo dva sata: Idi ćero, kupi tati cigare. A pušački staž se samo skuplja dok se pluća razdiru od dima, a Fond za zdravstvo izdvaja sve više para za lečenje i tako u nedogled. Dobro jutro!