До 2033. српска станица Милутин Миланковић на Антартику

Удружење Милутин Миланковић и Српски поларни научно-истраживачки центар потписали Споразум о сарадњи, којим је предвиђена и градња научно-истраживачке станице на Антартику

Удружење Милутин Миланковић и Српски поларни научно-истраживачки центар – Полар Србија потписали су  Споразум о научној, стручној, програмској и пројектној сарадњи, којим је постављен темељ дугорочног партнерства две организације повезане заједничком идејом – да се велико научно наслеђе Милутина Миланковића не само чува и негује, већ да настави да живи кроз савремену науку, нова истраживања и будуће генерације.

Споразум су потписали мр Славко Максимовић, председник Удружења Милутин Миланковић, и Слободан Шљиванчанин, председник Српског поларног научно-истраживачког центра.

Потписници споразума: Мр Славко Максимовић и Слободан Шљиванчанин

Партнерство повезује две снажно комплементарне мисије: вишегодишњи рад Удружења на афирмацији и стручној валоризацији личности и дела једног од најзначајнијих српских и светских научника и амбицију Полар Србије да домаћу науку снажније укључи у савремена међународна истраживања Арктика и Антарктика.

Посебан значај сарадње лежи управо у чињеници да су поларни региони једно од најважнијих природних места за проучавање дугорочних климатских процеса којима је Милутин Миланковић посветио велики део свог научног живота. Анализа ледених језгара, атмосферских промена и климатских података омогућава научницима да реконструишу климатску прошлост Земље и истражују процесе повезане са дугорочним природним климатским циклусима.

Милутин Миланковић је својом астрономском теоријом климатских промена математички објаснио утицај промена Земљиног кретања и осунчавања на дугорочне климатске промене и појаву ледених доба. Управо зато његово име данас представља природну спону између српског научног наслеђа и најсавременијих климатских и поларних истраживања.

Визија: српска поларна станица „Милутин Миланковић“

Један од најамбициознијих циљева Српског поларног научно-истраживачког центра јесте визија да Србија до 2033. године добије сопствену научно-истраживачку станицу на Антарктику која би носила име „Милутин Миланковић“.

Ова иницијатива представљена је међународној научној јавности на конференцији „ПОЛАР 2026“ у Санкт Петербургу, а будућа станица била би усмерена, између осталог, на климатологију, метеорологију, геологију, проучавање атмосферских процеса и анализу ледених језгара, уз укључивање српских истраживача у међународне научне програме.

Председник Центра Слободан Шљиванчанин раније је, представљајући овај пројекат, истакао да су управо Антарктик и поларни региони места на којима се кроз климатске податке и ледена језгра могу истраживати процеси које је Миланковић описао пре више од једног века, оценивши његово дело као један од стубова будућег развоја српске поларне науке.

Заједно са академском заједницом и српском дијаспором

Потписаним Споразумом предвиђени су заједнички научни и стручни пројекти, конференције, округли столови, предавања, изложбе, публикације и образовни програми, као и повезивање са универзитетима, институтима, научним центрима и другим релевантним институцијама у Србији и иностранству.

Посебна пажња биће посвећена сарадњи са српским научницима и стручњацима у дијаспори, њиховом укључивању у будуће научне програме, конференције и међународне пројекте, као и повезивању са водећим светским институцијама које се баве климатским и поларним истраживањима.

„Заједничка намера две организације јесте да, у сарадњи са академском и научном заједницом, образовним институцијама и партнерима у земљи и свету, створе што шири простор за развој нових научних иницијатива и за присуство Србије у областима истраживања од глобалног значаја. Истовремено, посебна обавеза партнерства остаје да се име и дело Милутина Миланковића представљају стручно, достојанствено и засновано на научним чињеницама, као део националног наслеђа Србије, али и као део светске научне баштине.“, наводи мр Славко Максимовић, председник Удружења Милутин Миланковић.

Од наслеђа ка будућности

Потписивање Споразума зато није само формализовање сарадње две организације. Оно представља почетак заједничког пута на којем се Миланковићева научна мисао повезује са истраживањима будућности.

Циљ је да знање, институције и људи који данас баштине Миланковићево дело створе нове могућности за српску науку – од образовања младих и међународних конференција, преко сарадње са научном дијаспором, до учешћа у великим поларним истраживачким програмима.

А уколико визија о српској станици на Антарктику буде остварена, име „Милутин Миланковић“ добиће још једно место на научној карти света – тамо где се у леду старом хиљадама година чита историја климе Земље и где научници данас траже одговоре на нека од најважнијих питања будућности човечанства.

 Можда управо зато овом новом заједничком подухвату посебно пристају Миланковићеве речи:

„Тежио сам увек ка вишим циљевима“ (Речи су из Миланковићевих сећања и пренете су у његовој биографији коју објављује Удружење)

Споразум о сарадњи управо је корак у том правцу – да се велико наслеђе прошлости претвори у знање, партнерства и научне подухвате који ће остати генерацијама које долазе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *