Potresna filmska ispovest prestolonaslednika Aleksandra

Reditelj Lazar Vuković snimio je film „Od izgnanstva do povratka“ o nasledniku srpske krune, uzbudljivu životnu priču i o tri generacije Karadjordjevića koje sada žive u otadžbini 

Piše: Marko Lopušina

U Jugoslovenskoj kinoteci je u sredu uveče održana premijera dokumentarnog filma “Od izgnanstva do povratka“, koji govori uzbudljivu životnu priču Njegovoj kraljevskog visočanstva princa prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Rođen je 17. jula 1945. u apartmanu 212 hotela „Kleridžis“ u Londonu, koji su Vinston Čerčil i britanska vlada na zahtev njegovog oca, kralja Petra Drugog, privremeno proglasili jugoslovenskom teritorijom kako bi se naslednik prestola rodio na tlu svoje otadžbine. Čak je, po pričama, i zemlja doneta iz Jugoslavije i stavljena ispod kreveta na kom je ležala njegova majka, kraljica Aleksandra.

Sa dve godine princ Aleksandar Karađorđević je u komunističkoj Jugoslaviji, iz koje su izgnani njegovi roditelji i svi ostali članovi kraljevske porodice, proglašen za državnog neprijatelja. U dokumentarnom filmu “Od izgnanstva do povratka“ teče priča o tome kako je prestolonaslednik Aleksandar prvi put kročio u otadžbinu Srbiju 1991. godine i sa suzama se susreo sa svojim srpskim narodom. I kako je 2001. godine, u razgovoru sa premijeroma Zoranom Đinđićem, dogovorio da se trajno vrati u Srbiju i nastani u Belom dvoru na Dedinju.

-To je naša kuća. Sagradio je moj deda kralj Aleksandar Karađorđević od novca zarađenog u poslovima sa zlatom – izjavio je u filmu prestolonaslednik.

Danas Aleksandar Karađorđević Treći ima 80 godina i titulu starešine Kraljevskog doma Karađorđevića. Njegova misija je, kako mi je rekao jednom prilikom – jedinstvo i sloga srpskog naroda, jedinstvo i sloga porodice Karađorđević, izgradnja trajnog puta države i naroda Srbije u sjajnu budućnost. Utisak je posle prikazivanja filma „Od izgnanstva do povratka” da je ovaj projekat i realizovan sa namerom da se javnosti prikaže hrabra priča prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića o porodici i narodu, od državi i kruni, o slozi, jedinstvu i budućnosti.

Film je rađen u režiji reditelja Lazara Vukovića i njegove produkcijske kuće „Wolf Entertainment“. Prvi kadrovi ovog dokumentarca snimljeni su u Londonu u hotelu „Kleridžiz“. Potom na raznim lokacijama u Srbiji, ali i u drugim zemljama, uz učešće brojnih poznatih ličnosti, koji svojim svedočenjima govore priču ne samo o Karađorđevićima, nego i o istoriji Srbije i našeg naroda. Ovo je prvi put da prestolonaslednik Aleksandar javno iznosi svoju životnu priču kako je Kraljevska porodica Srbije, na raskršću istočnih i zapadnih uticaja, nastojala da očuva Krunu, služeći narodu i otadžbini.

-Želim da ova priča bude podsećanje da se neke stvari, poput te da jedna ideologija u detetu od dve godine vidi neprijatelja, više nikad ne ponove. Da više niko ne bude primoran da odrasta daleko od otadžbine… Da o njoj može samo da sanja… – rekao je prestolonaslednik Aleksandar.

U filmu je prikazano njegov težak život u detinjstvu i mladosti, kada je bio u engleskom internatu, kada se školovao u Švajcarskoj, studirao na Vojnoj akademiji u Indijani, školovao se u Škotskoj, gde se zbližio sa rođakom princom Čarlsom i službovao u Severnoj Irskoj i Nemačkoj, gde je od ljudi saznao da je njegov otac kralj Petar Drugi Karađorđević umro 1970. godine u Americi.

-Sahranjen  je na crkvenom imanju kraj Čikaga, a moja majka kraljica Aleksandra je sahranjena na groblju u Atini. Otac nije imao ništa. Ja ništa nisma nasledio od njega – priča presotlonaslednik, koji je živeo u mladosti u desetak država i gradova.

Kako nije iamo pasoš, kaže, putovao je sa nekim papirićima, na kojima je bila otisnuta ulazna viza za svaku državu u koju je ulazio. Kada je upoznao princezu Mariju iz brazilske kraljevske porodice, zaprosio je i oženili su se 1972. godine. Prešli su da žive u Brazulu, gde je Aleksandar Karađorđević radio u marketinškoj firmi. Potom su se preselili u Čikago, u Vašington, pa u London. Deca su ime se rađala, princ Petar 1980. a prinčevi blizanci Aleksandar i Filip 1982. godine. Razveo se sa princezom Marijom da Glorijom od Orleana i Bragance 1983. Oženio se sa princezom Katarinom u Londonu 1985. u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Deca, mladi prinčevi su živeli i odrastali sa njima.

-Sinovi su sa šest godina počeli su da idu u jednu od najboljih pripremnih osnovnih škola u Londonu, a sa 13 u jednu od najboljih internatskih – Kraljevsku školu u Kenterberiju. Petar je maturirao 1998, a Filip i Aleksandar 2000. Svi su otišli na različite univerzitete i na različite poslove – svedočio je prestolonaslednik Aleksandar.

U Londonu kao starešina Kraljevskog doma prestolanslednik je uvek brinuo o srpstvu. Odlazio je u našu crkvu, slavio slavu, posećivao srpsku zajednicu u Velikoj Britaniji, ali i u SAD i Kanadi. Bio je u Hilandaru, a onda je 1991. godine prvi put došao u Srbiju:

-Još u avionu, pre sletanja Aleksandar je bio jako emitovan. Zaplakao je. Kada smo sleteli nije od uzbuđenja mogao da govori, samo je rekao – stigli smo kući – sredoči princeza Katarina.

Sam prestolonaslednik se pored zadivljenog naroda osećao kao srpski krlaj:

-Prva poseta otadžbini bila je neverovatna, stotine hiljada ljudi, vožnja od aerodroma do grada trajala je satima, ulice prepune. Mnogim ljudima iz Šumadije vlast nije dala da uđu u Beograd. Bilo je veoma emotivno. Sledećeg dana bio sam prvi put na grobu mog dede kralja Petra. Osetio sam se kao kod kuće…

Prestolonaslednik Aleksandar je nastavio da posećuje Beograd i Srbiju narednih godina. Prve razgovore o trajnom preseljenju imao je sa premijerom:

-Zoran Đinđić, koji je uložio ogromne napore da nam omogući povratak u otadžbinu, rekao mi je: „Hajdemo u kola, idete u svoj dom na Dedinju.“ Kazao sam: „Zorane, molim vas – ne! Čekali smo toliko dugo, želim da sve bude po pravilima i zvanično. Da prvo obavim turneju po Srbiji, da posetim moj narod u gardovima“. Tako je i bilo.

Već 27. februara 2001. godine Narodna skupština Jugoslavije poništila je ukaz iz 1947, čime nam je vraćeno državljanstvo. Nedugo potom uručeni su nam pasoši.

-Konačno smo se vratili baš na moj rođendan – 17. jula 2001. Ušli smo u dom koji je moj deda izgradio za svoju porodicu – Kraljevski dvor. Ne možete da zamislite poplavu osećanja…

Onda nastaju politički i administrativni problemi. Godine 2011. pokrenut je postupak restitucije kraljevske imovine, koji je trebalo da se pordici Karađorđević vrati njihovo vlasništvo nad Kraljevskim dvorom sa dve palate, kućom i kapelom. Do danas taj proces nije okončan. Imovina kraljevskim porodicama je vraćena u Bugarskoj, Rumuniji, Grčkoj, ali ne u Sloveniji, članici EU i Srbiji. U ovom filmu prestolonaslednik Aleksandar o tome govori trezveno i mirno, a ministri Ivica Dačić i Marko Đurić govore da će sve “biti urađeno…”

Na kraju ovog filma, prve javne ispovesti starešine Kraljevskog doma prestolonaslednik Aleksandar poručuje:

-Tri generacije Karađorđevića danas žive u Srbiji. Karađorđevići su u svojoj otadžbini, tu živimo, venčavamo se, rađamo. Sa svojim narodom, tamo gde pripadamo i gde jedino možemo biti. Kruna je tu da služi Srbiji i našim ljudima. To je ono najvažnije i to je za mene glavna poruka ovog filma.

Premijeri filma “Od izgnanstva do povratka“, su prisustvovali princ naslednik Filip i princeza Danica Karađorđević, episkop novobrdski G. Ilarion, vikar Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Porfirija, ambasadori Kraljevine Španije, Argentine i drugi predstavnici diplomatskog kora, g-đa Beti Rumeliotis, sestra princeze Katarine, članovi savetodavnih tela Krune, predstavnici državnih i kulturnih institucija, kao i brojni drugi ugledni gosti iz sfera privrede, umetnosti, kulturnog i javnog života Srbije.

Film “Od izgnanstva do povratka“, je ušao i u selekciju Srpskog filmskog festivala u Čikagu gde će biti prikazan u decembru ove godine. Filmska ekipa kompanije „Wolf Entertainment“ nastavlja rad na pratećoj TV seriji o prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću i kraljevskoj porodici sa radnim nazivom „Kruna, država i narod“. U međuvremenu prestolonaslednik Aleksandar Treći Karađorđević piše svoje memoare.