Potomci svetskih genija

Tekst: Dr Marko Lopušina

Pre 150  godina, rodila se prva teorijska fizičarka na svetu – Mileva Marić (1875–1948).  Rođena u bogatoj porodici u Titelu u Vojvodini, kao najstarija od troje dece porodici oficira austro-ugarske vojske. Imala je mlađu sestru Zorku (1883) i brata Miloša (1885). Školovala se u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Zagrebu.

U leto 1896. upisala je studije medicine na Univerzitetu u Cirihu. U oktobru se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike. Ona je bila tek peta žena koja je bila primljena u ovu školu. Jedan on njenih kolega na predavanjima iz fizike je bio Albert Ajnštajn, koji je tada imao 17 godina. Mileva je bila starija 4 godine. Od 1899. bili su u intimnoj vezi, iako su se roditelji, i Milevini, i Albertovi bunili, jer Srpkinja nije bila Jevrejka. Nekoliko nedelja kasnije Mileva je otkrila da je trudna, a u julu 1901. je opet pala na ispitima. Te jeseni Ajnštajn je dobio slabo plaćeni posao nastavnika na zameni u Šafhauzenu.

-Mileva je posedovala veliki potencijal iz oblasti matematike, algebre i fizike. Bila je muzički nadarena. Njoj i njenom izabraniku, muzika i nauka su pomagale u razvoju njihovih umnih sposobnosti, kreativnosti, razmišljanju  i razvijanju intuicije. Bili su genijalci za fiziku. Ajnštajn je zastupao tezu da najveća naučna otkrića potiču od intuicije, tj. od ideje koja se iznenada javlja – tvrdi u svojoj knjizi o našoj naučnici akademik Svetlana Matić iz Beča..

Mileva i Albert razvili su studijsku metodu i praktikovali tehniku razmišljanja u slikama. Ovakav način promišljanja, koristiće im kasnije, u toku studija, za razradu najpoznatijih dela i otkrića u oblasti fizike.

-Za razliku od Alberta koji je bio buntovan, takmičarski nastrojen, često prema nastavnicima u ophođenju nepristojan, jer nije trpeo autoritete, Mileva je imala drugačiji pogled na svet i školovanje. Poštovala je autoritete, volela je sve ljude, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku opredeljenost. Bila je  pomirljiva i strpljivo je slušala sagovornike. Uvek je bila  spremna na kompromise, pa makar oni išli i na njenu sopstvenu štetu. Takav pogled na svet, vuče korene iz njenog tradicionalnog vaspitanja, koje je ponela iz svoje porodice. Trudila se da bude uspešna i srećna, a to je želela i svojim bližnjima. Mileva Marić je smatrala:  Ljudska sreća je, verujem, ipak lepša od svakog drugog uspeha – tvrdi Svetlana Matić.

Njihov zajednički trud nagrađen je objavljivanjem četiri članka u poznatom časopisu Anali fizike 1905. godine. Ovi članci  su postavili temelj naučnoj revoluciji. Dali su veliki doprinos razvoju nauke i vredno su radili na teoriji relativiteta, što je dovelo do toga, da samo Albert dobije Nobelovu nagradu za fiziku 1921. godine, koja predstavlja najveće priznanje za naučnika

       Nestala ćerka Lizerl

Nije diplomirala, ali je postala majka. Razveli su se 1919. godine, pa je majka Mileva preuzela brigu o deci uz finansijski dar nobelovca Alberta Ajštajna, koji joj je dao svoju novčanu nagradu. Milevi, koja je tim sredstvima kupila nekretnine u Cirihu, gde se preselila sa sinovima.

Mileva je u braku sa Albertom Ajnštajnom rodila ćerku Lizerl 27. januara 1903. i dva sina, 14. maja 1904. Hansa Alberta i 28. jula 1910. Edvarda. Hans Albert je imao nadimak Buja, a Edvard – Tete. Deca su kasnije na Malu gospojinu 1913. krštena u Nikolajevskoj crkvi u Novom Sadu, po pravoslavnom obredu. Kum je bio porodični i stranački prijatelj dr Lazar Marković. Dakle, deca Alberta i Mileve Ajštanj bila su pravoslavci.

Ćerka Lizerl se rodila u kući Marićevih, u Vojvodini, a njena sudbina je i danas ostala nerazjašnjena, zagonetna i intrigantna.

„Zapravo ne znamo šta se desilo s njom posle njene druge godine“, kaže Ajštajnov bivši sekretar A. Rozenkranc. „Ostala je izgubljena u istoriji.“

Mnogi smatraju da su Mileva i Albert devojčicu dali na usvajanje u drugu hraniteljsku porodicu. Na osnovu pisama između Alberta i Mileve, koja su postala dostupna državi Srbiji u proleće 2025. godine,  znamo da je postojala njihova ćerkica Liserl.

„Je li zdrava? Da li normalno plače? Kakve su joj oči? Na koga više liči? Ko joj daje mleko? Mora da je skroz ćelava. Ne poznajem je, a već je jako mnogo volim“, pisao je Ajnštajn iz Švajcarske – gde je par živeo u to vreme Milevi, koja je otputovala u Srbiju da se porodi.

Ali zašto bi ona napuštala Švajcarsku kako bi se porodila?

Tokom trudnoće, pisao je Milevi obećavajući joj da će biti dobar muž: „Jedini problem koji nam preostaje da rešimo jeste kako da zadržimo našu Liserl uz nas. Ne bih voleo da moramo da je damo na usvajanje.“

Ajnštajn je bio svestan koliko je teško u njegovom društvu imati „nezakonito dete“, pogotovo za nekoga ko je pretendovao da postane cenjeni državni službenik.

Izgleda da slavni fizičar nikad nije upoznao Liserl – kad je došlo vreme da se Mileva vrati u Švajcarsku, ostavila ju je kod rodbine u Srbiji. Tvrdilo se da im je ćerkica obolella od šarlaha u Titelu, ali ne znamo da li ga je preživela. Smatra se da svetski genije Albert Ajnštajn, nikom nije rekao za svoju ćerku.

 Sin Hans Albert Ajnštajn   

Imali su nevenčano dete, pa su se Albert i Mileva venčali krajem 1903. Naredne godine u Bernu je rođeno njihovo drugo dete, dečak je nazvan Hans Albert Ajštajn. Albert i Mileva živeli su s novorođenim sinčićem u stanu na adresi Kramgasse 49, a upravo je onde gde je Ajštajn napisao mnoga svoja ključna dela u razdoblju do 1905. Sin im je studirao građevinarstvo na Švajcarskom federalnom Institutu za tehnologiju u Cirihu. Hans Albert je diplomirao 1926. godine, a 1936. godine postao je doktor tehničkih nauka. Po savetu oca, emigrirao je 1938. godine u SAD i nastavio svoja proučavanja putovanja rečnih taloga.

Hans je postao naučnik. Mladi Ajnštajn je bio nadaleko poznat po svom istraživanju transporta sedimenta. Njegova proučavanja postavila su temelje za naše današnje razumevanje kako tekuće vode prenose taloga. Godine 1988. Američko udruženje građevinskih inženjera (ASCE) osnovalo je Nagradu Hans Albert Ajnštajn u čast njegovih dostignuća. Otac je bio ponosan na sina:

-Moj Albert je postao sposoban čovek od integriteta!

Hans Albert  je bio dugogodišnji profesor hidrotehnike na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju.  U pismu iz 1954. godine, Albert Ajnštajn hvali sina, rekavši da je ovaj nasledio „glavnu karakteristiku moje ličnosti: sposobnost da se izdigne iznad pukog bitisanja uporno se posvećujući najbolje što može postizanju opšteg cilja.“

Prvi sin svetskih genija Hans Albert Ajštajn ženio se u SAD dva puta. Bio je u prvom braku sa sa Fridom Kneht od 1927. do 1958. godine. U drugom braku sa Elizabet Ajštajn bio je od 1959. do 1973. godine. Sa suprugom Friedom Kneht imao je tri sina Bernharda, Klaus Martina (1933-1939) i Dejvida Ajštajna (1939). Bili su to unuci naše Mileve Marić Ajštajn i njenog muža Alberta. Dvojica su umrla u ranoj dobi, tako da je preživio samo Bernard Kaesar Ajštajn (1930. – 2008.).

          Najstariji sin Hans Albert Ajštajn je preminuo u državi Masačusets 1973. godine. Iza njega ostao je sin Bernard Kaesar Ajštajn, unuk Mileve Marić Ajštajn, koji je stvorio jako brojlanu porodicu. Bernard je bio švajcarsko-američki inženjer. Rođen je u Dortmundu, ali je živeo i radio u SAD i Švajcarskoj. Oženio se 1954. godine sa Doroteom Doris Švajcer, koja mu je rodila petoro dece, praunuke Mileve Marić Ajštajn.

          Prvo je u Švajcarskoj 1955. godine rođen njihov sin Tomas Ajštajn, koji je diplomirao medicinu u SAD. Danas ima 70 godina i živi u Americi. Drugi sin Tedi rođen je 1961. godine u Los Anđelosu i živi u SAD. Ćerka Mira Ajštajn je rođena 1965. godine i već deceniju živi i radi u Izraelu. Sin Čarls Ajštajn je rođen u Švajcarskoj 1971. godine gde živi. Ima 54 godine.

         Srpskoj javnosti najpoznatiji je sin Pol Ajštajn, koji je rođen u Švajcarskoj 1959. godine. Pol je bio umetnik, violinista i živeo je u Francusoj, gde je preminuo 2009. godine. Za života praunuik Pol Ajštajn je otkrio zaboravljena ili skrivena pisma svoje prababa Mileve i svog pradede Alberta. Iz tih pisama se vidi iskrena ljubav dvoje naučnika i njihova briga oko dece. I pored razvoda Albert je poštovao Milevu i kao naučnicu i kao majku.

        Dr Drago Njegovan je kontaktirao 2006. godine Pola Ajnštajna, praunuka Mileve Marić i Alberta Ajnštajna, koji je tada je podržao ideju o muzeju Mileve i Alberta Ajnštajna u Novom Sadu. O tome svedoči i ovo pismo:

“Poštovani gospodine Njegovan, hvala Vam za pismo i za Vašu velikodušnu i obzirnu ponudu za gostoprimstvo. Jedna od mojih životnih želja je da u neko skorije vreme dođem u Novi Sad, da vidim mog dragog rođaka Dragišu, da posetim dr Krstića i da vidim Srbiju, zavičaj mog dede Hansa Alberta i mog strica Edvarda i velike bake Mileve. Vaša ideja o radu na Muzeju Mileve Marić Ajnštajn je odlična i vrlo uzbudljiva. Verujem da je kao istorijski projekat, to samo deo stvarno savremenih namera koje se čine, da se počne prikazivati istorija u detalje za javnost, da se ispriča cela priča, da se pokaže stvarni život pojedinaca, ne samo kreirati nacrt koji je kao najvažnija osnova i po kojem će se suditi o celoj njihovoj naciji”.

     Sin Edvard Ajnštajn 

Rođen u Cirihu 1910. godine, preminuo je u Cirihu 1965. godine. Patio je od šizofrenije i bio neprebolna rana roditelja Mileve i Alberta. Eduardovo rano detinjstvo bilo je teško: zdravlje mu je bilo narušeno, često je bio teško bolestan i u krevetu provodio čitave nedelje.

Jednom prilikom 1917. godine, kad je dobio upalu pluća, Ajnštajn je napisao prijatelju: „Stanje mog malog dečaka me baca u tešku depresiju.“

Uprkos tome postao je odličan đak i posebno se zanimao za slikarstvo, pisanje poezije i sviranje klavira. Eduard Ajnštajn je sanjao da postane psihijatar i zanimale su ga teorije Sigmunda Frojda. Studirao je medicinu kad je 1932. godine morao da bude hospitalizovan u jednoj psihijatrijskoj klinici u Švajcarskoj. Bolest je omela u redovnom obrazovanju. Majka Mileva je stalno brinula o sinu Edvardu. Njemu nije bilo dopušteno da emigrira u SAD zbog njegovih mentalnih problema. Nakon njene smrti 1948. godine, imenovan je zakonski staratelj, kog je plaćao Ajnštajn, za brigu o mlađem sinu Eduardu.

Poslednje godine Edvard Ajštajn proveo je vezan za psihijatrijsku kliniku, gde je umro od moždanog udara u 55. godini.

Majka Mileva Marić Ajštajn je bila posvećena i žrtvovala se za svoju decu celim svojim bićem. Albert Ajnštajn je s Milevom i djecom boravio u Novom Sadau 1905, 1907. i 1913. godine. Ima svedočanstava kako je tokom 1933, pre odlaska u SAD, viđen u Novom Sadu. Sa svojim sinovima se dopisivao. Sa starijim Hansom se i raspravljao oko naučnih problema, dok je sa mlađim Evdardom bi emotivniji. Deci nije bilo lako da budu sinovi najpoznajijeg naunika na svetu. Na sva pitanja o ocu i njegovoj Teoriji relatiteta, sinovi su odgovarali sa osmehom.

-Ono što je najvažnije jeste – kaže profesorka Svetlana Matić, autorka knjige o našoj Milevi – da je Albert Ajnštajn jednom rekao Milevi da su „dvoje njegove dece najbolji deo njegovog unutrašnjeg života, nasleđe koje će nastaviti da živi i kad njegov vlastiti telesni časovnik prestane da kuca“,

Albert Ajštajn, srpski zet umro je 1973. kada nije preživeo srčani udar u 69 godini svog života. U Muzeju grada Novog Sada čuvaju se predmeti koji su pripadali ili su vezani za Ajnštajnove, poput Milevinog fotoparata iz 1914, te Albertove lule iz 1905, koju je poklonio svom tastu Milošu Mariću.

Naslovna fotografija: Mileva Marić sa sinovima Hansom i Edvardom