U Srbiju se vraća sve više mladih iz dijaspore

Da „mozgovi“ iz Srbije odlaze, ali se u nju i vraćaju, pokazalo je jedno istraživanje Međunarodnog ekonomskog instituta iz Beča. U njemu se navodi da je između 2015. i 2019. oko 90.000 visokoobrazovanih mladih ljudi odlučilo da svoj život i karijeru razvija u našoj zemlji.

Kako konstatuju istraživači, priliv mozgova može se povezati i sa dolaskom stranih studenata na srpske univerzitete, pre svega onih iz BiH i Crne Gore. Takođe, u Srbiju, zbog posla, dolazi i sve više visokoobrazovanih stranaca. Ovi optimistični podaci odnose se, ipak, samo na visokoobrazovane kadrove, dok je kod mladih sa nižim ili srednjim obazovanjem situacija obrnuta.

Oko 400.000 ljudi, kako su tada objavili srpski zvaničnici, tokom prošlogodišnjeg talasa korone vratilo se iz dijaspore u zemlju. Nedavno se čulo da je otprilike polovina njih ovde i ostala. Ove podatke iznela je organizacija „Tačka povratka“, a kako je rečeno, očekuje se da će se u narednom periodu brojke povećavati.

„Vrlo je teško utvrditi pravi broj članova naše dijaspore s obzirom na to da većina nikada ne odjavljuje prebivalište u Srbiji, kao što nisam ni ja kada sam bio u inostranstvu“, kaže Ivan Brkljač, direktor programa za cirkularne migracije „Tačka povratka“.

„Zato je teško izmeriti koji broj ljudi se vraća u zemlju. U razgovorima sa partnerima i organizacijama koje se bave pitanjima dijaspore, došli smo do nekih odgovora koji nam daju smernice. Primera radi, u razgovoru sa ‘Ino-edukacijom’ saznali smo za njihove procene da oko polovina studenata koji završe studiranje u inostranstvu, nakon završenih studija, dođe nazad. Sigurno da neki ponovo odu van zemlje, ali i da se određeni broj posle nekoliko godina rada u inostranstvu vrati.“

U direktnoj komunikaciji koju imaju sa dijasporom svakodnevno, kako kaže Brkljač, vidi se da je želja za povratkom od početka pandemije porasla, ali je za većinu naših ljudi koji imaju porodice i poslove u inostranstvu za povratak bitno da budu ispunjeni neki preduslovi.

„Za one koji razmišljaju o povratku ili ga planiraju, glavni preduslov je pronalazak adekvatnog posla u struci i mi se trudimo da kao organizacija potpomognemo taj proces. Sa druge strane, odlazak iz zemlje se takođe dešava uglavnom zbog prilika koje se nalaze u inostranstvu, te upravo zato promovišemo ceo proces cirkularne migracije i normalizaciju razmene znanja, ideja i kapitala.

Cirkularna migracija je na Zapadu već ustaljen mehanizam i ljudi lako cirkulišu iz recimo Nemačke u Francusku. Smatramo da bi i u našoj zemlji to trebalo da bude prihvaćen model, jer u mnogim industrijama Srbija danas ima da ponudi mnogo radnih mesta visokog kvaliteta, što našim povratnicima, što strancima koji dolaze. U segmentima u kojima još sustižemo Zapadnu Evropu, znanje i iskustvo naših povratnika mogu biti ključni da se taj zaostatak dodatno smanji“, kaže Brkljač.

Veliki broj mladih koji je želeo da ostane u zemlji prošle godine mahom je to želeo zbog korone, kaže Anja Jokić. Oni su brinuli za svoje zdravlje, ali i za zdravlje svoje porodice i prijatelja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.