Otkriveno pismo Ilije Garašanina staro vek i po
Malo je porodica u istoriji Srbije koje su ostavile toliko dubok trag kao što je to slučaj sa porodicom Garašanin. Nedavno je pronađen nepoznati rukopis Ilije Garašanina, star vek i po. Reč je o pismu iz 1871. godine, jedanom od najstarijih i najvrednijih dokumenata, koji je se u legatu porodice Garašanin.
„Što se tiče Ilije Garašanina, ovo su uglavnom priznanice, njegove beleške i nekoliko pisama sa njegovim dodatnim beleškama kako da se isprave. Očigledno da su mu neka od njegovih pisama pisali pisari“, kaže Viktor Lazić iz Muzeja knjige i putovanja.
Dodaje da „apsolutno postoji jedan kontingent dokumenata koji se odnosi na Iliju Garašanina“.
„Pretpostavljamo da su to najstariji dokumenti između 1830. i 1850. godine. Najveći deo dokumentacije je, međutim, kraj 19. i početak 20. veka“, objašnjava Lazić.
Pravi podvig je bio, kažu u Muzeju knjige i putovanja, pronaći i prikupiti oko 1.000 starih dokumenata koja se odnose isključivo na jednu porodicu.
„Pre svega je reč o arhivskoj građi: jako mnogo pisama. Tu su pisma Milenka Vesnića, Milutina Garašanina Stojanu Novakoviću, predsedniku Akademije: veoma značajna prepiska. Više od 30 pisama Milutina Garašanina, veliki broj fotografija, čak i veliki broj nepoznatih fotografija sa sahrane Milutina Garašanina“, ističe Lazić.
Kao zanimljivost, Lazić izdvaja da su u arhivi pronašli primerak kose srpskog predsednika vlade. 
Ova zbirka nastajala je više od sedam godina. Materijali su stizali sa raznih strana. Uz pisma i fotografije, o porodici Garašanin danas svedoče i dnevnici, svojevrsni stari pasoši, beleške, testamenti.
„Postoji svega nekoliko originalnih rukopisa Ilije Garašanina. Najveći deo zbirke je o Milutinu Garašaninu, koji je, inače, bio i predsednik srpske vlade. Postoji i arhiva njegovog sina Vladimira Garašanina, koji je učestvovao u Prvom svetsku ratu: njegovi ratni dnevnici koji još nisu proučeni“, ističe Lazić.
Tek će se proučavati uticaj familije Garašanin na politički, društveni i kulturni život Srbije. U ovom muzeju ukazuju da ta porodica, ipak, nije jedina pomalo zaboravljena istaknuta srpska porodica.
„Mnoge naše porodice su zaboravljene i veliki ljudi su pali u zaborav. U našem fondu su legati i drugih značajnih porodica: Bešević, Dimitrijević, Leko, Tartalja, Žigon. Te porodice su gradile ovu zemlju, deo su našeg identiteta i o njima znamo veoma malo”, navodi Viktor Lazić iz Muzeja knjige i putovanja.
Veruje da će pronađeni dokumenti biti prava inspiracija za istoričare i da će se o porodici Garašanin, jednoj od najznačajnijih u modernoj srpskoj istoriji, tek raditi stručne studije, izložbe, monografije.
