Одстрел угледних Срба

Упознао сам га ратних деведесетих у Херцеговини, коју је помагао као и читава Црна Гора. Тих, скроман, непретенциозан, без наратива у првим лицу, не својственог савременим Црногорцима, одавао је утисак скромног и стамениг човека, што је потврдио својим поступцима у преломним тренуцима који по правилу постају огледало људског карактера.

И када је већина пљунула у вис, помокрени сопственим урином, морал изврнули ко шупаљ џеп, окренули се сто осамдесет степени и наставили у супротном смеру, Милорад Кадић је иступио. Етички и морално је остао доследан духу свега што они лажно промовишу а он часно живи. Тим својим поступком постао је сведок њиховог конвертитства, што га је аутоматски произвело у непријатеља.

Кантар гузице над образом код њега је претегао на страну јединог иметка до ког су стари Црногорци држали. Образ је био испред свега, вреднији и од фамилије, а о сопственом животу се није никада размишљало. Живот је се код људи од образа, увек образу у залог остављао. Тако ни Милорад Кадић није размишљао о егзистенцији и о животној неизвесности у суровој средини у којој се опрашта све осим успеха и доследности.

Дуди Кадић, се десетак година налазио на челу Даниловградске општине. Његово име је било залог јединственог и подељеног ДПС-а, све док Годподар јавно није најавио промену курса и разлаз од Србије.

Дуди Кадић је поднео оставку на место председника Општине и господствено изашао из политике не желећи да плива у већ замућеној бари подела,клептоманке острашћености чија токсичност једино не нагриза алигаторе у људском оклопу.

Овај смерни човек се повукао у миран живот, промовишући оне исконске вредности српског идентитета изворне Црне Горе, одбијајући понуде да свој кредибилитет политички уновчи попут многих чија је “простата” попустила пред првим изазовима.

Сећам се када ми је у Бањалуци где смо заједно гостовали на државној телевизији Драган Давидовић, тадашњи директор Радио телевизије Српске, рекао да су људи као Милорад Кадић ретка појава на нашим просторима. Нарочито у политици у чијим одајама већ одавно не станују поштење и принципи.

Доследан, отмен и морално педантан, сметао је крокодилима чији желудац је растао док је вода испаравала у приватној држави претвореној у брлог.

И замислите нашли су му ловачку пушку и муницију. Отворена је сезона слободног лова за виђеније Србе у Црној Гори.

Ухапсили су једног од највиђенијих Бјелопавлића, човека са неподељеним угледом у својој средини. Хапшење истине и отмености се захуктава пред предстојеће, за режим али и за народ, судбоносне изборе.