Од потопа спасава српске кости из јаме у Лици

Три српска и три хрватска села у Лици, у долини подно Велебита, куће, цркве и гробове, потопиће акумулационо језеро. Док католичка црква води узалудну кампању како би спасила имовину, један Србин спасава кости својих сународника које су усташе бациле у јаме, али и тела америчких авијатичара, које су убили мештани Хрвати.

Косињ, тако се зове долина између Госпића и Оточца, кроз коју протиче река Лика, на једној обали су хрватска, а на другој српска села, Млаква, Градина и Пољан.
О изградњи бране говори се још од 1912. године, а припрема за реализацију пројекта око кога се ових дана дигла бура у Хрватској почела је 2010. године.
Захваљујући Пражићу биће ексхумирани и посмртни остаци Срба бачени у јаму Света Ана - Sputnik Србија, 1920, 23.10.2021
Захваљујући Пражићу биће ексхумирани и посмртни остаци Срба бачени у јаму Света Ана

Публициста Ђорђе Пражић из Београда, који је родом из ових крајева, окупио је земљаке, али и професоре Београдског универзитета и формирао Радну групу „Косињ“, како би се од потапања сачувала културна баштина српског народа, али и кости предака.

Поднели су иницијативу за вађење посмртних остатака Срба, цивилних жртава Другог светског рата, из јама које се налазе на простору будућег језера.
Захваљујући коректним људима из „Хрватске електропривереде“ пратили су пројекат и предлагали измене. Ђорђе Пражић био је толико упоран у намери да извуче српске кости из јама пре потопа, да га је чак и тадашњи председник Хрватске Иво Јосиповић позвао да дође у Загреб и објасни о чему се ради.
„Управо захваљујући њему смо у тај пројекат убацили и вађење жртава из јама. Тамо су остали посмртни остаци 554 Срба, али и два америчка авијатичара, које су убили мештани хрватског села Косињски Баковац. Они су страдали ван простора будућег језера, још нисмо дошли до саме локације. Убијени су 1944. године и бачени у неку јаму. Захвалност за помоћ дугујем и Српском народном вијећу из Загреба“, каже Пражић.

Он додаје да следи истраживање и ексхумирање жртава. Сигуран је да ће до тога доћи, јер има и одлуку хрватског Министарства бранитеља.

Почуча Миле, убијен 1941. и његов син Раде, заклан 1942. - Sputnik Србија, 1920, 23.10.2021
Почуча Миле, убијен 1941. и његов син Раде, заклан 1942.

Пражић каже да хрватски медији извештавају о побуни становника због потапања, искључиво хрватских села, који не желе да напусте своје домове, о јамама нема ни слова.

„Усред Млакве има једна гробница са 328 цивилних жртава, људи који су спаљени 1941. године у том селу. Они су поред православне цркве. У контакту смо са локалним властима, тражимо предлог шта с њима, где да их преместе. Ово је и један од мојих животних циљева, да људе извадимо из јама, ту се, између осталих, налази и мој деда. Само у једној јами има 208 цивилних жртава“.
Срби, разумљиво, ћуте. Њихови преци леже у јами Света Ана и септичкој јами која се данас налази иза Основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу.
Прављење језера и изградња бране предвиђа пресељење две католичке цркве и једне капеле, једне православне цркве, неколико споменика, те једне спомен костурнице у српском селу. Преместиће и два католичка и два православна гробља. Сва мерења су завршена, у току је израда коначне земљишне књиге за тај простор.
„Наша радна група је и помагала геодетима, али и нашем народу, да људи дођу до своје земље. После рата су одселили, земља је остала, а сад потомци појма немају да тамо имају своју земљу. Успели смо, условно речено да спасемо милион и по квадрата земље, упознали смо нове власнике који су у Србији са чињеницом да тамо имају земљу. Они ће добити новчану надокнаду“, прича нам Пражић.
За телима америчких авијатичара које су убили становници хрватског села Косињски Баковац још се трага - Sputnik Србија, 1920, 23.10.2021
За телима америчких авијатичара које су убили становници хрватског села Косињски Баковац још се трага
Спасилац костију предака које су усташе бациле у јаму има и Фејсбук групу у којој власнике земље обавештава о свим променама на терену. Групи се прикључио и део хрватског становништва који верује у исправност његових информација.
„Једино што нисам успео је да успоставим контакт са Епархијом горњокарловачком, молио сам их, писао. Епископ је рекао да не жели ни са какавим удружењима да сарађује. Хтео сам да им пренесем, поједини професори су предлагали да у оближњој обновљеној цркви направимо крипту где ћемо сахранити људе извађене из јама“.
У некада великим српским селима данас живи свега 30 становника, већина се одселила после Другог светског рата, део током полседњег.
Захвалност за коначно одавање почасти њиховим очевима и дедовима, дугују Ђорђу Пражићу, али и историчару др Милану Кољанину.
Упознали смо власнике чији су се преци преселили у Србију после Другог светског рата да овде имају милион и по квадрата земље, биће обештећени, каже Пражић. - Sputnik Србија, 1920, 23.10.2021

 

„Упознали смо власнике чији су се преци преселили у Србију после Другог светског рата да овде имају милион и по квадрата земље, биће обештећени, каже Пражић.

Текст: Сенка Милош/: Спутњик/фотографије: Ђорђе Пражић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.