Novak ipak stiže u Ameriku!

Ekskluzivno

Piše: Dr Marko Lopušina

Najpoznatiji Srbin u svetu 11. septembra, kada se igra finale turnira US open, biće u SAD!

-Tog dana postavićemo bistu Novaka Đokovića u Srpskoj kulturnoj bašti u Klivlendu. Obavestićemo predsednika Džoa Bajdena da je Novak Đoković stigao u Ameriku – kaže Nikola Lončar, idejni tvorac i finansijer ovog projekta. -Svetskom prvaku u tenisu Novaku Đokoviću je zabranjeno da učestvuje na turniru US open. Mi u Teslinoj naučnoj fondaciji smo odlučili da Novak Đoković, najpoznatiji Srbin u svetu, 11. septembra, kada se igra finale ovog turnira, bude u Americi. Tog dana postavićemo bistu Novaka Đokovića u Srpskoj kulturnoj bašti u Klivlendu.

Lončar, predsednik TNF, koja ima 12.000 članova širom sveta, pun optimizma, ističe da će pozvati američke medije da obaveste Džoa Bajdena, predsednika SAD, da je Novak Đoković strigao u Ameriku.

U anketi sa članovima i prijateljima, Lončar je došao do odluke da na ovom spomeniku u Klivlendu budu ispisane reči samog Novaka Đokovića o njegovoj i srpskoj najvećoj pobedi:

 

“Kada je NATO uništavao moju zemlju Srbiju bez pravnog osnova 1999. godine bio sam dete. Zarekao sam se da ću taj isti svet pobediti na naš način. I evo me danas da kao šampion sveta u tenisu kažem – to uništavanje nije porazilo moj srpski narod i nije nam slomljen duh. I dalje smo radosni ljudi. To je naša pobeda” – Novak Đoković, 11. septembar 2022. godine Klivlend

Bista svetskog teniskog šampiona je rad vajara Bojana Mikulića iz Banja Luke. Model u gipsu koji je uradio upravo se nalazi u livnici. Izliven lik Novaka Đokovića u bronzi iz Srbije će otputovati za SAD.

Mikulić je saradnik Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, za koju je uradio desetak bisti srpskog genija Nikole Tesle. Ove biste su postavljene u SAD preko Srbije do Turske. Interesantno je da je bista srpskog genija ukradena 2014. godine iz Srpske kulturne bašte i da će ove godine TNF postaviti novu bistu Nikole Tesle u Klivlendu.

Od 1923. godine u Klivlendu, Ohajo. postoji Park nacija sa kulturnim baštama 120 država. Iz toliko zemalja sveta i nacija su stanovnici ovog grada, nekad poznatog po automobilskoj i čeličnoj industriji. Između dva svetska rata je postojala i Jugoslovenska kulturna bašta, koja je imala jedan spomenik Svetoga Save. Posle raspada SFRJ ova bašta je predata Sloveniji, a Srbija je dobila svoj deo parka.

Od 2008. godine postoji Srpska kulturna bašta, u kojoj su postavljene skulpture kralja Petra I Karađorđevića, Petra II Petrovića Njegoša, patrijarha Pavla, Nikole Tesle, Mihajla Idvorskog Pupina, Milutina Milankovića, Mileve Marić, Vuka Stefanovića Karadžića, Stevana Stojanovića Mokranjca, Nadežde Petrović i Desanke Maksimović.

-U ovom međunarodnom klivlendskom vrtu naša Srpska kulturna bašta je najlepša. Pored cveća i srpske trave na travnjaku, ovde su spomenici i biste jedanaest srpskih velikana, ali i svetskih ličnosti, koje su obeležile istoriju čovečanstva – kaže Aleks Mačeski, osnivač i glavni donator ovog srpskog parka, počasni konzul Srbije u državi Ohajo.

Poslednja među velikanima postavljena je u julu mesecu prošle godine bista pesnikinje Desanke Maksimović. Na postamentu biste je između ostalog zapisano da „njen rad naglašava praštanje, saosećajnost i ljubav“, što je u saglasju sa krilaticom svih kulturnih bašti – „Mir kroz uzajamno razumevanje“.

Da bi se obezbedila sredstva za obogaćivanje i održavanje bašte, Mačeski svake godine organizuje donatorski „Srpski golf izlet“. Tako je bilo i dan pre otkrivanja Desankine biste.

-Mi na donatorskoj večeri i dobrotvonim prilozima sakupimo u naš fonda za srpsku baštu oko 12.000 dolara. Kako biste budu i skuplje nego što mi imamo para, onda čekamo i godinu i po dana dok sakupimo dovoljno dolara da možemo da finansiramo izradu nove biste – otkriva nam Aleks Mačeski, inače, bivši izdavač, predsednik i glavni izvršni direktora lista „Plejn diler“, koji je devedesetih jedini u SAD objavljivao istinu o srpskom narodu.

Srpska kulturna bašta u Klivlendu je srpski  muzej na otvorenom. Bilo je predloga da spomenik dobije sveti Nikolaj Velimirović, koji je radio na formiranju Srpske pravoslavne crkve u SAD. Međutim, vladike SPC u Americi nikako da nam daju blaglslov za ovaj poduhvat.

Ima predloga da svoju bistu u Srpskoj kulturnoj bašti u Klivlednu dobije i Đorđe Šagić, prvi srpski doseljenik u SAD davne 1814. godine. Šagić je osnivač prve srpske crkve Sveti Sava u Džeksonu. Njegova bista će biti postavljena posle spomenika najpoznatijim Srbima na svetu – Nikoli Tesli i Novaku Đokoviću. Tesla ima 33 spomenika i bisti u dvadeset država sveta. A Novak Đoković će imati samo dve biste.