Нећу да ћутим на тиранију и највећу бруку у Европи

Пише: Славиша Чуровић

Зову ме са непознатих бројева, шаљу ми празне поруке, пријете у инбокс, пријете на Инстаграму, Фејсбуку, хоће да ми „ломе ноге“, да ме „дочекају да дођем“…

„Добронамјерно“ ми саветују да „мало оладим“, јер „шта ме се тиче, ионако ће све бити исто“.

А ја не могу да гледам како туку старце, невине људе, како бацају сузавац на дјецу, како везаног човјека ударају ногама. Кажу ми „Пази на каријеру, пази од чега живиш.“

А шта ће ми каријера кад по мом граду, по мојим градовима Црне Горе туку, хапсе, батинају? Какав сам то умјетник и човјек ако не дигнем глас против тираније?!

Кад монахе протјерују, владике хапсе, митрополита држе шест сати у станици полиције, како да зажмурим?

Нисам рођен да бих ћутао, нити да будем глумац, рођен сам да бих био слободан, слободоуман и свој човјек.

Не дајте, свако колико може, да се Црна Гора претвори у највећу бруку и тиранију Европе, у црну рупу провинцијалне силе и хунте која тежи да од људи направи робове и оне који ћуте и трпе. Да се претвори у рај за нељуде, криминалце и батинаше, а да буде тамница слободног човјека, дјетета, монаха, брата и комшије!

А ко ово прећуткује, ово подржава! Ћутање је гора брука од подржавања терора, јер терор подржавају само они који га наређују, они који га спроводе и имају корист од њега.