Небеске тробојке
Пише: Мишо Вујовић
Умуцавили сте и посељачили језик, оскрнавили химну, прекречили заставу, силовали историју, касапили истину, разапињали Бога…
Сада покушавате да се коначно у име Црне Горе, обрачунате са Црном Гором. Успели сте, да превазиђете и непревазиђене Топаловиће. Они су ископавали мртвачке сандуке да би их поново продавали. Ви ископавате претке да би их што дубље закопали. Где год чачнете саплићете се о њихове кости. Српске кости, као неотуђиви део наслеђа. Сметају вам надгробне плоче и епитафи. Црногорчите и латините по гробљима ђедове! Спаљујете породичне крштенице и путне исправе.
Из гробова вас опомињу преци са фресака вас гледају свеци и задужбинари. Исте вере, исте душе, исте крви. Народ црта тробојке а Господ их на небу пројављује. Хапсите људе зато што отржу од заборава знамења. Коме смета тробојка под којом је настала држава Црна Гора!?
Мало ко зна причу о Дуљи Пепићу, муслиману, имућном трговцу из Никшића, кага су, окупационе Аустроугарске власти пребиле што је уместо заставе двојне монархије окачио ратну заставу Црне Горе. Све што се догађа ових дана, потврђује да је Црна Гора окупирана малоумљем и безобразлуком.
Полиција је префарбала тробојку на Златици. Ухапсила је Брџу. Миливоја Брковића. Поново Миливоје. Неко ће се од њих, младих паметних и надасве честитих издићи из масе чија је снага управо чистота и недостатак политичког смога. Брџа је симбол тробојки. Симбол истине, умивено лице правде. То су будући лидери без комитетског искуства и међународних тренинга. То су младићи Божјег огледала.
Нема те фарбе која ће вашу бруку прекречити. Нема рупе у којој вас историја неће пронаћи. Народу сте узели све. Од егзистенције до достојанства, али сте потценили своје грађане. Пустили су вас да крадете, отимате, пљачкате, ричете и шмрчете. Пусти ли су вас да их лажете и обмањујете. Пустили су вас да им памћење преслажете и мозак испирате. И све вам је било мало. И када сте мислили да сте их коначно умртвили и да ћете им душу ампутирати без анестезије ви сте их разбудили. Почели су да сањају своје ђедове и њихове бојеве. Тропари и акатисти помешани са звоњавом храмова одзвањају целим православљем. Небеска литургија васкрсења Српске Спарте одзвања из стотине хиљада грла. Зове ме пријатељ из Подгорице:
„Ево ме пред Храмом нашег васкрсења. Ово Подгорица не памти. Свети Сава нас је призвао и сабрао слава му и милост”, каже Љубиша.
На хотелу у Пљевљима освануо је огромни пано са ликом Светог Саве. Са терасе тог хотела Милови специјалци су 1992. године изрешетали звучнике на минарету Хусеин пашине џамије. Џамије су сада под заштитим моћних Емирата, катедрале под окриљем Ватикана, а српске храмове чува Бог.
