Medojevićev Skadar na Bojani

Piše : Predrag Savić, advokat i pisac

Arhitekti svoje greške pokrivaju mermerom, lekari zemljom, a žene dekolteom.  Ovu mudru pouku napisao je Onore de Balzak ali, ona kao da ne važi u slučaju pojedinih političara iz Crne Gore koji sada prizivaju i predimenzioniraju svoje greške. Toliko unapred kukaju, ko sinje kukavice, nad svojim navodnim greškama koje se ogledaju u podršci mandataru Zdravku Krivokapiću da to postaje sumnjivo i zabrinjavajuće.

Tako je na svom FB profilu Nebojša Medojević napisao a  potom potvrdio u saopštenju:

„Ja sam bio protiv Krivokapića jer ga nisam poznavao. Andrija Mandić je njega (Krivokapića) predložio jer su ga njemu predložili vladika Joanikije, Gojko Perović i Vlado Božović. Ja sam bio protiv. I bio sam u pravu.“

Kada lideri vladajuće većine iznose neumorno i ostrašćeno negativne kvalifikacije i tvrdnje koje predstavljaju ogroman klip u točkovima još neformirane vlade onda je već u startu problem velikih razmera. Sve liči na urušavanje temelja kuće čije zidanje je tek počelo. Pravi politički Skadar na Bojani. Budućoj Krivokapićevoj vladi dodeljuju ulogu unapred žrtvovane Gojkovice, sa zacementiranom sudbinom od 200 dana i da bez pameti nezamenljivog neimara i svemogućeg  Medojevića u Crnoj Gori nikad više neće „teći med i mleko“.

Možda bi nova skupštinska većina i nova izvršna vlast imali mnogo više šansi za uspeh da baš  Medojević i njegov Pokret za promjene  2007. nisu dali najbitnije, presudne poslaničke glasove za usvajanje Ustava Crne Gore. Upravo taj Ustav koji ga neki od milošte po njegovom prezimenu krste, zahteva za promenu izbornog zakonodavstva dvotrećinsku većinu. U prvom glasanju dvotrećinskom većinom i u drugom glasanju tropetinskom većinom svih poslanika najranije nakon mesec dana, Skupština bira i razrešava sudije Ustavnog suda, vrhovnog državnog tužioca i četiri člana Sudskog saveta iz reda uglednih pravnika. U prvom glasanju Skupština bira vrhovnog državnog tužioca na predlog Tužilačkog saveta. Ako predloženi kandidat ne dobije potrebnu većinu Skupština u drugom glasanju bira vrhovnog državnog tužioca iz reda svih kandidata koji ispunjavaju zakonske uslove.

Dakle, kada su u  pitanju zakonodavne inicijative i preko neophodne kadrovske promene u pravosuđu, nova Vlada bi trebala da traži od Medojevića da joj se odmah izvini zbog usvajanja Ustava kojem je on direktno kumovao i koji je sprečava da obavi najbitnije poslove na polju promene izbornog zakonodavstva,  lustracije, ispitivanja imovina… Veliki broj tih poslova nije moguć bez nezavisnog, nepristrasnog i jakog pravosuđa čiji su nosioci funkcija u punom kapacitetu a ne v.d. stanju.

Medojević svaki dan za novu vladu sprema novu čašu žuči, najavljujući da će za nju glasati. Otuda u takvoj situaciji toliki žal i želja za ministarskim mestima, koja predstavljaju najužarenije fotelje u zemlji gde su prinuđeni na kohabitaciju sa predsednikom države koji je sa svojom familijom bogatiji od  crnogorskog stanovništva i privrede, koji je neprikosnoveni vladar podzemlja i „nadzemlja“. Država je  prezadužena, izborni zakoni i birački spiskovi pravljeni su tako da čim se raspišu izbori DPS vodi sa 60 hiljada glasova.

O mafiji,  organizovanom kriminalu i tajkunima  u Crnoj Gori se već sve zna. Parlamentarna većina je toliko krhka da  demontaža Đukanovićevog sistema zavisi od jednog jedinog glasa, pravog tužnog sirka. Na sve to dodajte Medojevićevu redovu dozu žuči ali i (ne)kooperativnost ostalih uvređenih i povređenih političara.

Narod sve to vidi i ceni. Vidi da je Medojevićev PZP u decembru 2006. godine imao  44.483 glasača, 13,13 odsto i 11 poslanika. Na skupštinskim izborima tri godine kasnije PZP je osvojio  19.546 gasova, 5,93 odsto i pet poslaničkih mandata. Na svim ostalim izborima Demokratski front je Medojevića i njegov PZP  ostavljao u skupštinskom životu. Taj politički brak nikada nije krunisan dobitkom više od 82.773 glasa.

Ako je Medojević u svojim namerama i željama zaista iskren onda može  pomoći delegirajući svoje kadrove  na funkcije, po dubini države, aktivnim učešćem u skupštinskom  životu gde su, odredbe Ustava Crne Gore iz članova 108. i 109. baš krojene po Medojevićevoj meri i mentalitetu. Tu su obrađena pitanja interpelacije i parlamentarne istrage. Interpelaciju za pretresanje određenih pitanja o radu Vlade može podnijeti najmanje 27 poslanika. Skupština može, na predlog najmanje 27 poslanika obrazovati anketni odbor radi prikupljanja informacija i činjenica o događajima koji se odnose na rad državnih organa.

Errare humanum est  (Ljudski je grešiti). Nije ljudski greške prizivati i preuveličavati ih zarad sitnih interesa. Nije ljudski bez valjanih dokaza ni optuživati ljude (primer Božovićeve tašte i izmišljene prodaje zgrade za potrebe Srpske kuće u Nikšiću). Kada se u zaklanjanju i optuživanju pretera to zaista izaziva sumnju. Što se češće pravdaš i zaklinješ manje ti se veruje.

I za  kraj i jedna dobra odredba iz takozvanog Medojevićevog Ustava Crne Gore iz člana 98 koji Medojević može koristiti ako ima jake argumente o neustavnom delovanju  predsednika Republike.  Taj član doslovce glasi:

„Mandat predsjednika Crne Gore prestaje istekom vremena na koje je biran, ostavkom, ako je trajno spriječen da vrši dužnost predsjednika i razrješenjem.

Predsjednik odgovara za povredu Ustava. Postupak za utvrđivanje da li je predsjednik Crne Gore povrijedio Ustav može pokrenuti Skupština na predlog najmanje 25 poslanika.

Predlog za pokretanje postupka Skupština dostavlja predsjedniku Crne Gore na izjašnjenje. Odluku o postojanju ili nepostojanju povrede Ustava donosi Ustavni sud i bez odlaganja je objavljuje i dostavlja Skupštini i predsjedniku Crne Gore. Predsjednika Crne Gore Skupština može razriješiti kada Ustavni sud utvrdi da je povrijedio Ustav.“

Uspeju li u bilo čemu od predloženog ja ću se Medojeviću javno izviniti.

Nadam se da su svi politički akteri u novoj skupštinskoj većini svesni da je 2. decembar 2020. godine značajan, neponovljiv, sudbinski i  istorijski  datum. I dan nad svim danima u kojem se  kuje demokratija, ukopavaju temelji za  vladavinu prava i bolju budućnost Crne Gore. Ko propusti tu istorijsku  priliku zanavek će završiti na smetlištu istorije.  Frenklin je jedon  prilikom rekao: „Kad izvor presuši tek onda znamo vrednost vode.“

Ovaj najnoviji izvor crnogorske demokratije, pravde i  slobode  je suviše slabašan i plitak da ga više nijedne sekunde ne treba mutiti i zatrpavati trvenjima i izjavama iz redova antirežimske pobedničke koalicije. U suprotnom će te još nekoliko decenija moliti Mila za „kap“ vode i slobode i mrvice sa njegovog stola.