„Кашиковић“ и Тихомиру Барбуловићу

Жири за доделу награде „Драгиша Кашиковић“, који чине књижевник Александар Чотрић (председник), књижевник и председник Матице исељеника и Срба у региону Миодраг Јакшић и књижевник Саво Мартиновић (чланови), донео је одлуку о лауреатима овог престижног признања за 2026. годину.

Награду су добили: Милош Николић из Панчева, за драмско стваралаштво; проф. др Јован Јањић из Београда и Тихомир Барбуловић из Хилерода (Данска) за публицистику; др Предраг Мандић из Печуја (Мађарска) за новинарство; др Мариaна Стратулат из Вршца и др Илеш Фехер из Суботице за преводилаштво и Миладин Берић из Бања Луке (Република Српска) за афоризме и сатирично стваралаштво.

Награда се од 1994. године додељује за високе уметничке и научне домете, као и за ширење слободе стваралаштва у областима којима се бавио истакнути политички емигрант, новинар, књижевник, публициста, афористичар и преводилац Драгиша Кашиковић (1932–1977).

Признање ће добитницима бити уручено у септембру месецу на свечаности у Београду, у термину који ће бити накнадно одређен.

У наставку се налазе званична образложења за овогодишње добитнике:

ЗА ДРАМЕ: МИЛОШ НИКОЛИЋ (Панчево)

Милош Николић (рођен 1939. године у Косову Пољу) доајен је међу српским драмским писцима, песник, сатиричар и дугогодишњи еминентни драматург Драмског програма Телевизије Београд. Дипломирао је драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, а иза себе има изузетан и богат опус који обухвата збирке песама, књижевност за децу и сатиричне текстове. Оно што Милоша Николића посебно препоручује за награду „Драгиша Кашиковић“ јесте његов неуморан, вишедеценијски стваралачки дух који је изнедрио антологијске комедије као што су Ушо ђаво у Панчевце, Светислав и Милева, Атентат и Ковачи. Његови драмски текстови су са великим успехом играни на позорницама широм света, а нарочито велику популарност доживели су у суседној Румунији, где су његова дела превођена, штампана и извођена. Као аутор израженог сатиричног сензибилитета и врхунског драмског занатства, Николић је трајно обогатио српску позоришну уметност.

ЗА ПУБЛИЦИСТИКУ: ПРОФ. ДР ЈОВАН ЈАЊИЋ (Београд)

Проф. др Јован Јањић (рођен 1963. године у Врбићу код Крупња) истакнути је доктор културолошких наука, новинар, књижевник и један од водећих савремених српских стваралаца на пољу хришћанске културе. Научни је сарадник на Институту за политичке студије у Београду, где руководи Центром за културу памћења, а током богате каријере радио је као новинар недељника НИН и главни уредник часописа Књижевност. Др Јован Јањић је заслужио ово признање као један од најтиражнијих и најпревођенијих савремених српских публициста, чија су дела преведена на бројне светске језике. Кроз његову брижљиво обликовану реч и документарну прозу, читаоци широм света ближе су упознали српско духовно биће и личност патријарха српског Павла. Његов фокус на етику, идентитет и капиталне теме – попут монументалне студије Косовски завет – чине га баштиником најбоље традиције српске публицистике.

ЗА ПУБЛИЦИСТИКУ: ТИХОМИР БАРБУЛОВИЋ (Данска)

Тихомир Барбуловић, дипломирани инжењер по струци, већ три деценије живи и ствара у Данској, где се веома успешно бави новинарством као дописник Франкфуртских вести и активни хроничар живота српске дијаспоре у Скандинавији. Аутор је запажених књига Српске стазе у Скандинавији и збирке песама Поред туђег плота. Овогодишњу награду Барбуловић је заслужио својом најновијом књигом Пипер, сведок једне епохе. Ово дело представља драгоцено и аутентично историјско сведочанство о Марку Милуновићу Пиперу, витезу српске политичке емиграције и азиланту који је деценијама штитио српски идентитет у туђини. Истражујући обимну архивску грађу, Барбуловић је написао књигу која директно кореспондира са ликом и делом самог Драгише Кашиковића, осветљавајући судбине људи који се никада нису одрекли своје отаџбине.

ЗА НОВИНАРСТВО: ДР ПРЕДРАГ МАНДИЋ (Мађарска)

Др Предраг Мандић (рођен 1964. године у Сегедину) угледни је новинар, уредник српског програма Мађарског радио-студија у Печују, сарадник Српских недељних новина и професор који већ деценијама представља стуб очувања српског језика, писма и културе у Мађарској. Докторирао је у Будимпешти, председник је Печујско-барањског српског удружења и добитник признања Доситеј Обрадовић. Награду је заслужио неуморним новинарским и прегалачким радом којим свакодневно, кроз двочасовни радијски програм и едицију Барањске свеске, спасава од заборава вековну баштину Срба у Мађарској. Његов ангажман је био кључан да град Печуј, кроз манифестацију Дани српске културе, понесе титулу престонице европске културе. Спајајући медијску професију са просветним и црквено-народним радом, др Мандић на најбољи начин сведочи како се чува национално биће.

ЗА ПРЕВОДИЛАШТВО И КЊИЖЕВНОСТ: ДР МАРИАНА СТРАТУЛАТ (Вршац)

Мариана Стратулат (рођена 1977. године у Вршцу) једна је од најистакнутијих и најсвестранијих књижевница, новинарки и преводилаца млађе генерације. Докторанд је на Западном универзитету у Темишвару и успешно обавља дужност директорке Новинско-издавачке установе Либертатеа. Савршено владајући нијансама српског и румунског језика, Мариана пише двојезично и подједнако успешно ствара у жанровима поезије, романа, драме и књижевности за децу, са преко петнаест објављених самосталних књига. Награду је заслужила својим изузетним доприносом на пољу двојезичног стваралаштва и преводилаштва, преносећи суптилне нијансе српске књижевности на румунски језик, као и румунске културне баштине српским читаоцима. Њен рад на подизању мостова разумевања између два суседна народа у потпуности се усклађује са племенитом, слободарском и космополитском мисијом коју је некада водио и сам Драгиша Кашиковић.

ЗА ПРЕВОДИЛАШТВО: ДР ИЛЕШ ФЕХЕР (Суботица)

Др Илеш Фехер јединствена је стваралачка личност српске и мађарске културне сцене – доктор хемијских наукa по струци, а еминентни песник и преводилац по вокацији. Мађарски језик као матерњи и српски језик који је усвојио до нивоа уметничког алтер ега, у његовом раду функционишу у савршеној хармонији. Награда му се додељује за импресивни, готово нестварни преводилачки опус који представља антологијски културни подвиг. Са преко 4.500 преведених песама аутора из региона на мађарски, као и најзначајнијих мађарских лирика на српски језик, уз двадесет објављених двојезичних књига, Фехер је постао самостална институција дубљег разумевања двају народа. Његов рад није пуки занат, већ чиста уметничка креација. У време када су српско-мађарски односи на завидном нивоу, његово деловање препознато је као дипломатија највишег реда која спаја културе два народа.

ЗА АФОРИЗМЕ И САТИРИЧНО СТВАРАЛАШТВО: МИЛАДИН БЕРИЋ (Бања Лука)

Миладин Берић (рођен 1962. године у Бањој Луци) по струци је дипломирани инжењер електротехнике, а у књижевном свету један од најистакнутијих, најплоднијих и најнаграђиванијих савремених српских сатиричара, песника и есејиста. Председник је бањалучке подружнице Удружења књижевника Републике Српске један од оснивача угледног часописа за сатиру и хумор Носорог. Жири му је доделио награду за импресиван опус од близу тридесет књига, као и за његов бескомпромисни, бритки оштар и рефлексивни афористичарски дух. Кроз своје најновије наслове Контраеволуција и Од обданишта до психијатрије, Берић демонстрира врхунску вештину којом огољује друштвене аномалије и парадоксе балканске свакодневице. Као храбар друштвени хроничар који пише без страха и цензуре, он се директно надовезује на Кашиковићеву борбу за истину и слободу стваралаштва.

Међу досадашњим добитницима награде „Драгиша Кашиковић“ су: академик Душан Ковачевић, проф. др Ратко Божовић, проф. др Зоран Драгишић, филозоф Драгољуб Којчић, др Срђан Цветковић, др Бојан Димитријевић, др Коста Николић, др Александар Динчић, редитељ Горан Марковић, књижевник Милован Витезовић, списатељица Исидора Бјелица, драмски писци Биљана Србљановић, Милена Марковић и Синиша Ковачевић, књижевна критичарка Љиљана Шоп, проф. др Милан Брдар, др Славомир Гвозденовић, сатиричари Александар Баљак, Слободан Симић, Бојан Љубеновић, Драгутин Минић Карло, Нинус Несторовић, новинари Ксенија Вучић, Александар Апостоловски, Предраг Сарапа, Перо Симић, Драгољуб Дража Петровић, Зоран Пановић, Петар Луковић, Вук М. Цвијић, Жељко Копања, Дада Вујасиновић, Бојана Лекић, свештеник Љубомир Ранковић и други ствараоци из Србије, САД, Румуније, Мађарске, Северне Македоније, БиХ, Црне Горе…