Како је Стаљин склонио највећег војсковођу Русије?

Совјетски маршал Георгиј Жуков је победио армију нацистичке Немачке, заузео Берлин, али лоше је прошао у прљавој борби за власт у Кремљу.

Када је петнаест година после повлачења са службе и ван очију јавности преминуо славни совјетски маршал (1974), песник у изгнанству Јосиф Бродски је написао стихове „Поводом Жуковљеве смрти“ у којима га описује као човека који је храбро на челу војске улазио у главне европске градове, али се са страхом вратио у престоницу своје државе.

Реч „страх“ овде ипак треба прихватити као песничку слободу изражавања, јер тешко је поверовати да се Жуков, човек који је победио Јапанце у бици на реци Халкин Гол 1939. и био једна од најуспешнијих војсковођа у рату против нациста, ичега бојао. Али Бродски је и донекле у праву јер после рата Јосиф Стаљин је зарио маршалу нож у леђа као једном од својих највећих непријатеља.

Резултат слика за жуков и сталин
ПЛАШИО СЕ ДА ГА НЕ СМЕНИ: Стаљин и Жуков

Уклонити ривала

„Сломили су ми дух, био сам очајан… несане ноћи… и потписао сам само да се то једном заврши“, признао је касније Новиков.

Али његове су речи помогле Стаљину да оптужи Жукова за „бонапартизам“ и пошаље га у изгнанство. Стаљин је по сваку цену желео да се ослободи потенцијалног ривала којем није веровао и кога се бојао. Жуков је постао невероватно популаран за време рата и могао је да одузме Стаљину монопол на власт. „Стаљин је био љубоморан на моју славу. А Берија га је само подстицао да ме уклони“, говорио је маршал касније.

Резултат слика за жуков у одеси
Георгиј Жуков у Одеси 1946. године

Мирне године у провинцији

Исте године, Жуков је оптужен за пљачкање освојеног Берлина и натеран да се правда, говорећи: „Нисам смео да скупљам то бескорисно смеће и стављам га у неко складиште, под претпоставком да више никоме не треба“. У Свердловску је остао све до Стаљинове смрти 1953. године.

Поново на власти 

Управо је он ухапсио Лаврентија Берију, Стаљиновог верног џелата, али и човека јако повезаног са НКВД и тајним службама. Зато су се друге важне фигуре попут будућег генералног секретара ЦК КПСС Никите Хрушчова и Георгија Маленкова, који су чинили тријумвират са Беријом, окомиле против маршала. Жукову је ауторитет у армији јако помогао у тој ситуацији.

Против стаљинизма

Управо то, сматра Максименков, натерало је Хрушчова да отера Жукова у превремену пензију. Чистка међу члановима државног апарата је била опасна по читав совјетски систем. Зато је Жуков због наводне злоупотребе свог положаја разрешен дужности.  Жуковљева војна каријера је тиме заиста завршена. Остатак живота провео је пишући мемоаре углавном о ратним годинама. О послератним интригама на комунистичком Олимпу је мало говорио.

Извор: Russia Beyond

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *