Izložba crteža Pupina i njegove ćerke Varvare
Umetnica Mirjana Nikolić 9. oktobra u Idvoru predstaviće svoj autorski omaž velikom naučniku
Na dan rođenja Mihajla Idvorskog Pupina (u četvrtak 9. oktobra) biće otvorena izložba umetnice Mirjane Nikolić u Domu „Mihajlo Pupin“ u Idvoru. Ova izložba je njen autorski omaž velikom naučniku – osmišljena kao celina koja inspiriše, edukuje i podseća.
Na izložbi će biti prikazano desetak crteža rađenih tušem. Putem sepija tehnike, umetnica evocira Pupinovo poreklo, sećanja i tišinu, dok plavi tuš koristi kao vizuelni jezik nauke, uma i unutrašnje svetlosti. Svaki rad oblikuje Pupinovu priču između zavičaja i budućnosti, detinjstva i vizije. Pored njega, na crtežima su i njegova majka Alimpijada, Nikola Tesla i ćerka Varvara Pupin.
Mirjana Nikolić ekskluzivno otkriva: „Portret Pupinove ćerke Varvare koji sam uradila za izložbu u Idvoru ima za mene posebnu emotivnu težinu. Neprijatno sam iznenađena što, iako je rođena 15. januara 1890. a preminula je 31. jula 1962. godine, njen grob u Bronksu i dalje nije obeležen. Niko nikada nije položio cveće na Varvarin grob… Kroz ovaj crtež želim da joj odam počast i skrenem pažnju na značaj njene ličnosti i mesta koje zauzima u životu i nasleđu svog oca.“
Saradnja između Doma u Idvoru i umetnice datira još od 2020. kada je dobila Veliku nagradu na konkursu „Mihajlo Pupin – naučnik, rodoljub, humanista“, koju su organizovali Dom kulture „Mihajlo Pupin“ iz Idvora i Savet za kulturu Skupštine opštine Kovačica. Nagrađen je njen kolaž na kojem je prikazan Pupin, dok je crtež rađen tušem iz 2021. bio nastavak rada na istoj temi. Oba rada su predstavljena na četiri grupne izložbe, posvećene Pupinu i njegovom nasleđu.
Nova izložba koja će biti otvorena u Idvoru je nastavak ovog procesa, gde će prvi put biti predstavljena celina koja je nastala kao rezultat višegodišnjeg umetničkog istraživanja Mirjane Nikolić.
Umetnica je rođena 1986. u Pančevu, gde je završila gimnaziju „Uroš Predić“. Diplomirala je na odseku za dizajn Visoke škole strukovnih studija u Beogradu 2008. Dve godine kasnije završila je specijalističke strukovne studije i stekla zvanje strukovni inženjer menadžmenta – specijalista. Master akademske studije na programu Crkvene umetnosti (mozaik) upisuje na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju u Beogradu, a završava ih 2019. stekavši zvanje master likovni umetnik.
Do sada je izlagala na 25 samostalnih i 20 kolektivnih izložbi – u Švajcarskoj, Mađarskoj, Americi, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji i Hrvatskoj. U periodu 2006–2008. bila je stipendista Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije. Član je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), i dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.
U izdanju Moskovske patrijaršije Ruske pravoslavne crkve objavljene su njene ikone u kolažu i mozaiku, i to u tri kataloga: „Hrišćanska umetnost 2018, 2019, 2025″ (rus. Христианское искусство 2018, 2019, 2025).
Mirjana otkriva kada i kako je počela da se interesuje za Pupinov život: „Pupinovo ime bilo mi je poznato od malena – kao i većini ljudi koji su odrasli u Pančevu. Ali dugo je to bio samo simbol: ime škole, ulice ili kratak opis u udžbeniku. Pravo interesovanje počelo je kada sam se, kao odrasla, susrela sa njegovom autobiografijom „Sa pašnjaka do naučenjaka“. Ta knjiga me je potpuno zatekla – ne samo sadržajem, već tonom, snagom lične ispovesti i načinom na koji povezuje nauku, veru, majčinsku ljubav i identitet. Shvatila sam da Pupin nije samo bio naučnik u klasičnom smislu, već čovek duboke duhovne potrage, neko ko je istovremeno bio usmeren ka budućnosti ali i duboko ukorenjen u prošlosti i tradiciji. Njegov odnos prema svetu nije bio tehnički, već ljudski i etički. To me je istinski dotaklo.“
Umetnica naglašava da se s’ vremenom u njoj javila potreba da o Pupinu govori kroz crtež – ne ilustrativno, nego kao unutrašnji odgovor na sve što je saznala o njemu i što se ‘probudilo’ u njoj. U tom smislu, Pupin nije za nju samo biografski lik, već neko ko svojim životom i delom otvara prostor za dublja pitanja: o pozivu, odgovornosti, znanju i smislu.
Pupin je u Pančevu pohađao Višu školu, gde se prvi put ozbiljno susreo sa prirodnim naukama. Upravo tada počinje da razvija duboko interesovanje za fiziku i električne pojave.
Tokom letnjih raspusta, u svom rodnom Idvoru, Pupin je čuvajući stoku primetio da zvuk putuje brže kroz zemlju nego kroz vazduh. To rano opažanje probudilo je u njemu interesovanje za talase i prenos zvuka – što će kasnije dobiti svoj pun izraz kroz njegov čuveni pronalazak: Pupinov kalem, koji je značajno unapredio razvoj telekomunikacija.
Pupin se kasnije, tokom života, prisećao zvukova detinjstva – pokušaja sviranja frule, lokalnih gajdaša – i govorio kako su mu slike detinjstva ostale urezane u pamćenju.
„Pančevci znaju da je Pupin bio veliki naučnik, a Pančevo je bilo mesto gde su njegovo obrazovanje i ljubav prema nauci počeli da cvetaju“, dodaje Mirjana.
Nakon izložbe u Idvoru, umetnica nastavlja sa radom na nekoliko umetničkih ciklusa. To su crteži tušem sa tematikom Mihajla Pupina koje kontinuirano razvija i produbljuje, zatim ikone u kolažu, kao i nadrealni ciklus „Arheologija senke“ koji istražuje unutrašnje svetove i simbole. Takođe radi i ciklus crkava u kolažu.
