Irci će se izvući, a šta ćemo mi?

MOJ POGLED IZ DABLINA

Piše: Miroslav Žakula

Ukleštena izmedju prepotetnih i bezobraznih Engleza i svetskih šerifa Amera, Irska je tražila svoje mesto pod suncem. Isuviše mala da bude nekom od njih pretnja više je služila pre svega Englezima za povremena iživljavanja i bezobrazluke.

Viševekovno iseljavanje Iraca najviše za Ameriku su učinila da likova sa irskim korenima ima mnogo više u otkrivenoj Kolumbovoj zemlji nego na samom zelenom ostrvu. Procenjuje da takvih Iraca u Americi ima više od trideset miliona. Dok u samoj Irskoj nešto manje od pet miliona. Novi presednik Amerike ima irske korene i sa očeve i majčine strane. Irci imaju masu kongresmena i ministara u novoj vladi.

Tesne veze sa rodnom Irskom donele su da infirmacije o novim dešavanjima u svetu brze stignu nego u neke druge zapadno evropske zemlje. Obično Irci ne pričaju o politici, običan mali čovek je svestan svoje prolaznosti. Radi onoliko koliko mu je potrebno za bezbrižan i udoban život, ništa manje ni više.

Informacije i crne slutnje koje stižu od sveskih šerifa običan Irac je shvatio ozbiljno, ne bezi od teme. Otprilike za nekih godinu i po dana biće čas istine za mnoge. Naslućivaće se kraj pandemiji, a otvoriće se novo dešavanje za brigu i nesanicu. Predvidja se već sada sasvim izvesno velika svetska ekonomska kriza najmanje ravna onoj iz tridesetih godina prošlog veka.

Ameri, zemlje Evropske unije i druge zemlje su pustile u opticaj ogromnu količinu novca, platežnog srestva koji nema pokriće. Jednoga dana kada pandemja prodje moraće se to ludilo zaustaviti. A onda kada kada se budu svodili računi bankrot će pokucati na mnoga vrata. Predvidja se da će ta kriza do kraja počistiti srednju klasu a da će ostati mala manjina bogatih i velika većina siromašnih.

Kako Irci gledaju na dane koji dolaze? Ne kriju zebnju i strah, svesni da više ništa neće biti isto. Njihovi preci i oni sami lično proživeli su već mnoge krize. Nisu narod koji se predaje. Na tržistu nekretnina iako ima želja nekih za kupovinu farmi u unutrašnjosti zemlje ponuda nema, niko ne prodaje zemlju. Farmeri kao i pre napregnuće se uz pomoć države da ljudi ne budu bar gladni. Kada ima dovoljno osnovnih namernica kao sto su meso, mleko, krompir, jaja, a Irci toga imaju u dovoljnim količinama za svoje potrebe, biće i lakše.

Samo da nam otvore pabove, razmišljanje je mnogih. Novca za piće će se naći. Bez muzike i pića običan Irac ne može. To su mu verni drugari u žalosti i radosti. Nastaće neke i nove pesme za buduce generacije. Svesni da nema velikog spasa od krize ali da propasti neće.

Gde smo mi u toj priči. Razmišljane moje lično! Suviše smo okupirani svakodnevnim razmišljanjem o preživljavanju da buduća dešavanja za godinu i po dana čine nam se daleko. Sigurno da će svetlija budućnost morati da sačeka.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.