Hrvatska ostaje bez Srba, ali i bez Hrvata

Hrvatsku je od 1991. godine do danas napustilo više od milion ljudi, oko 400.000 Srba i 600.000 Hrvata, koji masovno odlaze i posle ulaska „lijepe njihove“ u EU

Od kada je međunarodno priznata, tj. postala samostalna i suverena i od kada se pridružila Evropskoj uniji, Hrvatska je ostala bez milion stanovnika. Po pipisu iz 1991. godine imali su blizu 5.000.000 stanovnika, a sada su pali na samo 3. 888.529. Tek osam gradova ima preko 50. 000 stanovnika.

Iz Hrvatske je tokom rata proterano 400.000 Srba, a onda je iz „demokratski uređene zemlje“ koja je ostvarila svoj „tisućljetni državotvorni san“ nestalo 600.000 Hrvata. Rezultati popisa alarmantni su za Hrvate, ali i za sprsku zajednicu, koja bi mogla da ostane bez prava na pismo i jezik, kao i bez prava kod zapošljavanja.

U odnosu na prethodni popis u Hrvatskoj, pre deset godina, broj Srba je smanjen za 9,5 odsto, što ukazuje na činjenicu da će Srbi izgubiti prava iz ustavnog zakona u mestima gde ih više neće biti ni trećina.

Iako još nisu objavljeni detaljni rezultati popisa kada je reč o nacionalnoj strukturi, sasvim je jasno da Srba neće biti trećina ni u mestima gde su uvek bili u većini, a to znači da neće moći više da koriste svoje pismo i jezik, kao ni da ostvaruju prava kod zapošljavanja. Prvi rezultati popisa ukazuju da bi to moglo da zadesi Srbe širom Hrvatske, od Slavonije, Like do Banije i Korduna.

Kako sada stoje stvari, Srba ni u Vukovaru nema dovoljno da ubuduće ostvaruju prava iz ustavnog zakona, što znači da su “pali” ispod trećine stanovnika grada. Gradonačelnik Ivan Penava, koji je prednjačio u pritiscima na srpsku zajednicu, prognozira da je Srba u tom gradu između 25 i 28 odsto, u odnosu na 33 odsto, koliko ih je bilo pre deset godina kada je urađen poslednji popis, pišu “Novosti”.

Čini se da sada traje drugi egzodus koji proživljavaju Srbi u Hrvatskoj, jer se iseljavaju mladi, a ostaju samo starci. Popis pokazuje da je Vukovar izgubio u poslednjih deset godina 4.147 stanovnika, a Glina 2.076. U Kostajnici je čak 30 odsto manje stanovnika u odnosu na prošli popis.

U Dvoru, gde su Srbi činili većinu, sada je katastrofalna situacija jer je grad od 5.570 pao na 3.044 stanovnika. I u Gvozdu je pad stanovnika od 30 odsto, Donjem Lapcu 32 odsto, u Udbini 28 odsto. Pusta su mnoga srpska mesta u Lici, a u Udbini, koja je imala 1.874 stanovnika, sada živi njih 1.346.

Sada je potpuno jasno da je propao i projekat povratka Srba u Hrvatsku, jer nedostatak posla i stalni pritisci doveli su do toga da ne samo da Srbi ne mogu da se vrate, već da i ono malo preostalih odlazi. Ustavni zakon iz 1991. godine bar je u nekim sredinama omogućio da Srbi učestvuju u vlasti i da imaju ravnopravni položaj da dođu do posla i koriste svoje pismo i jezik, a sada će i to biti dovedeno u pitanje.

Treba podsetiti da je usvajanje ustavnog zakona bio preduslov za Hrvatsku da uđe u Evropsku uniju, iako do sada nije bio u potpunosti poštovan u Vukovaru, ali i mnogim drugim mestima. Ako popis pokaže, u što nema sumnje, da u mnogim mestima Srba više nema ni trećina, biće to novi pritisak na srpsku zajednicu. Kako se iz Hrvatske iseljavaju i Srbi i Hrvati taj negativni trend svakako će se zadržati, ali sa većim posledicama baš za Srbe.

Očigledno Hrvatskoj nije koristio, bar kada je reč o demografiji ni ulazak u EU, jer je od tada izgubila čak 400.000 stanovnika, a od osamostaljenja 1991. do danas – milion.

Hrvatska ministarstva kulture i spoljnih poslova pripremaju protest zbog usvajanja Zakona o kulturnom nasleđu u Srbiji. U Hrvatskoj tvrde da se legalizuju nastojanja da se dubrovačka književnost proglasi zajedničkom Srba i Hrvata i da je reč o tome da Srbija želi prisvojiti “prava” na Držića, Gundulića i druge velikane iz tog vremena.