Dve izložbe u Novom Sadu o Srpskim Rusima
Piše: Drago Delić
Ruska emigracija posle 1917. godine, jedna od najvećih u novijoj istoriji Evrope, ostavila je dubok trag na tlu današnje Srbije. U tadašnju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, dominantno na prostoru Srbije pristiglo je oko 45.000 carskih Rusa, a najmanje toliko je prošlo kroz zemlju i otišlo dalje u zapadne ezemlje. Iako je proistekla iz tragedije i poraza od Lenjinovih boljševika, ova velika seoba ruskog naroda odanog carskoj Rusiji, predstavlja najbolji primer prijateljstva ruskog i srpskog naroda u čitavoj istoriji.
Njihov uticaj na razvoj srpske kulture i obnovu zemlje posle razaranja u Prvom svetskom ratu, bio je nemerljiv u svim sferama društvenog života. Srbija je iz rata izašla kao pobednica, ali opustošena, bez polovine muškog i trećine ukupnog stanovništva, a Rusi su u svoj svojoj muci došli kao Bogom dani, s namerom da se što pre vrate, ali je za mnoge to bio put u jednom pravcu..
Inspirisani knjigom Draga Delića „Srpski Rusi, Jedan vek ruske emigracije u Srbiji“, posvećene ovom velikom dogadjaju, u Arhiva Vojvodine u Novom Sadu odlučili su da prirede dve izložbe o boravku ruskih izbeglica, njihovom doprinosu razvoju srpske kulture i društva. Izložbe „Srpski Rusi – spona dva naroda“ i „Širina duha ruskog naroda“ biće svečano otvorene u utorak 16. decembra u Arhivu Vojvodine sa početkom u 13 časova.
Kako ističe Drago Delić, autor knjige, očekuje se da će Izložbe tokom 15 dana trajanja privući veliku pažnju posetilaca jer u istoriji Srbije nije postojala tako velika koncentracija ruske intelektualne elite kao u periodu izmedju dva svetska rata. Ostavili su velika dela. U Srbiju su došli neki od najpoznatijih ruskih umetnika, naučnika, profesora, teologa, arhitekata, inženjera, na čelu sa poslednjim komandantom Bele garde, generalom Petrom Nikolajevićem Vrangelom i mitropolitom Antonijem Hrapovickim.
„Oni su u Beogradu, Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Pančevu, Beloj Crkvi, Kikindi, Novom Bečeju i drugim većim gradovima našli svoj drugi dom, otvarali škole, naučne institute, bolnice, gradili puteve, osnovali srpski balet i operu, obnovili pozorišni život i zapuštene manastire. Jednom rečju, oblikovali su srpsku kulturu, nauku i umetnost“, naglašava Delić, koji je i sa stručne strane saradjivao na organizaciji izložbi.
Posebna pažnja usmerena je na znamenite Ruse koji su živeli i stvarali u Srbiji, poput poznatih arhitekata, balerina, reditelja, pesnika, naučnika, slikara, autora stripa, a po prvi put će biti prikazani materijali i dokumenti koji se čuvaju u Arhivu Vojvodine.
Puno je razloga da dodjete i posetite ove dve izložbe.
