Draganu Staniću Orden Nikole Tesle

Predsednika Matice srpske odlikovala je Teslina naučna fondacija iz SAD za njegov patriotski doprinos očuvanju i razvoju nacionalnog identiteta srpskog naroda

Piše: Dr Marko Lopušina

Kraj ove 2021. godine bio je uzbudljiv u Matici srpskoj u Novom Sadu. U petak 24. decembra  u  Svečanoj sali Matice srpske održana je svečanost Dan dobrotvora, na kojoj su uručene zahvalnice dobrotvorima i dobročiniteljima za 2020. i 2021. godinu. Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić je tom prilikom pokrajinskoj sekretarki za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama gospođi Dragani Milošević uručio Spomenicu Matice srpske, u znak dobre saradnje i snažne podrške, koju Pokrajinska vlada i Pokrajinski sekretarijat pružaju najstarijoj srpskoj književnoj, kulturnoj i naučnoj instituciji.

Uz prigodan program u kome su učestvovali Maksim Mudrinić, gajdaš i dr Isidora Popović, dobrotvorima i darodavcima, među kojima su bili i akademik Matija Bećković i Eparhija bačka, su se zahvalili i zahvalnice uručili predsednik prof. dr Dragan Stanić i mr Jelena Veselinov, upravnik poslova Matice srpske.

Povodom 60 godina od osnivanja Rukopisnog odeljenja Matice srpske (1961–2021) u foajeu ovog zdanja, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić otvorio je izložbu „Od Srbsko-narodne zbirke do danas“ autorke mr Aleksandre Jovanović, stručnog saradnika Rukopisnog odeljenja Matice srpske. O postavci su govorile upravnik Rukopisnog odeljenja Matice srpske prof. dr Zorica Hadžić i autorka.

U četvrtak, 23. decembra 2021. godine, Maticu srpsku posetila je delegacija Tesline naučne fondacije iz Filadelfije: Zoran Bulović, predsednik TBF za Srbiju, i Marko Lopušina, počasni direktor TNF. Tom prilikom profesoru Staniću za višegodišnji patriotski rad uručen je Orden Nikole Tesle, Zahvalnica i Zlatna značka.

-Profesor doktor Dragan Stanić je četvrt veka stručnjak ove srpske kuće pameti i predsednik Matice srpske već 12 godina. Za to vreme doktor Stanić je kao patriota i kao stučnjak da ogroman dorpinos očuvanju i razvoju nacionalnog identiteta srpskog naroda. Poseban doprinos je dao jačanju saradnje između matice Srbije i Srba u rasejanju. Ovaj Oreden dodeljujemo mu u ime svih Srba sveta, odnosno u ime Teslinog naroda – rekao je Zoran Bulović, predsednik TNF Srbija.

Predsednik Dragan Stanić se zahvalio i podsetio da je Matica srpska rođena u srpskom rasejanju 1826. godine u Pešti. Bilo je to vreme oslobađanja Srbije od viševekovne turske vlasti i jačanja svesti o potrebi da se srpski narod u punoj meri uključi u savremene evropske tokove, uz očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta.

-Njeno delovanje je od samog početka bilo usmereno na predstavljanje srpske kulture u Evropi, a sa druge strane na prosvećivanje naroda. U tom cilju razvijena je bogata izdavačka delatnost. Osnovu je činio čuveni Letopis, pokrenut 1824. godine. Kasnije su nastale brojne edicije, a među njima i jedna sa naglašenom prosvetiteljskom ulogom koja je nosila naziv Knjige za narod. Od četrdesetih godina XIX veka stvarani su uslovi za bavljenje naukom. Tada je formirana biblioteka sa knjižnim fondovima iz različitih naučnih oblasti i zbirka rukopisa – rekao je između ostalog dr Dragan Stanić.

On sam je rođen u Srbiji, 1956. godine u Trsteniku. Osnovnu školu završio je 1970. u Sirigu kod Novog Sada, a gimnaziju 1974. u Novom Sadu. Posle završetka studija književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 1979, više godina živeo kao profesionalni pisac. Magistrirao je 1991. i doktorirao 2003. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu. Ali je živeo i radio u dijaspori, jer je školsku 1984/85. proveo kao lektor za srpski jezik na Mičigenskom univerzitetu u En Arboru (SAD).

Radio je kao dramaturg u Dramskom programu Radio Novog Sada (1986–1988), kao asistent na Filozofskom fakultetu u Nišu (1988–1995) i Novom Sadu (1997–2004). Bio je sekretar Matice srpske (1995–2004), glavni i odgovorni urednik Letopisa Matice srpske (2005–2012), a sad je predsednik Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije (od 2008) i  predsednik Matice srpske (od 2012). Živi u Novom Sadu i kao redovni profesor na Filozofskom fakultetu predaje teoriju književnosti i kreativno pisanje poezije (od 2004).

Dragan Stanić je kao naučnik i kao pesnik i esejista objavio knjige pesama: Trula jabuka (1981, Rakljar, Želudac (1983), Zemljopis (1986), Toplo, hladno (1990), Abrakadabra, Hop (1993), Veznici (1995, Prilozi (izabrane i nove pesme, 2002), Potajnik (2007, 2011), Svetilnik (2010), Kamena čtenija (2013, 2014), Čtenija (izabrane pesme, 2015), Matični mleč (2016), Izložba oblaka , (2017); Ogledala Oka Nedremana (2019).  Roman: Anđeli umiru (1998). Radio drame: Fredi umire (1989), Kuc-kuc (1990); pozorišne drame: Istraga je u toku, zar ne? (2000, 2007), Vidiš li svice na nebu? (2006). Kritičke studije: Legitimacija za beskućnike. Srpska neoavangardna poezija: Poetički identitet i razlike (1996), Lirska aura Jovana Dučića (2009), Istraga predaka: Iskušenja kolektivnog i individualnog opstanka (2018); Njegoševski pokret otpora (2020).

Priredio je dvadesetak knjiga, između ostalih izabrane pesme Jovana Dučića Pet krugova (1993, 2001) i Lirski krugovi (1998), roman Dobrice Ćosića Koreni (2004), zbornik radova o recepciji Pavićevog književnog dela u svetu Milorad Pavić: Stanovnik svetske književnosti (2018) i Srpska književnost muslimanskog kulturnog koda (2020).

Bio je član uredništva ili glavni urednik u časopisima Književni bilten / To jest, Pismo, Sv. Dunav i Rad Matice srpske. Od 2017. uređuje Literary Links, časopis za srpsku književnost i kulturu koji izlazi na engleskom jeziku. Kao glavni i odgovorni urednik Letopisa Matice srpske dobio je Povelju za doprinos objedinjavanju svesrpskog kulturnog prostora na međunarodnoj kulturnoj manifestaciji „Sokolica” (Zvečan 2005), a na manifestaciji „Dani Kornela Sentelekija” nagradu „Bazsalikom / Bosiljak“ za negovanje srpsko-mađarskih odnosa (Sivac 2011). Nagrade i priznanja: Orden Svetog cara Konstantina (2013),  Vukova nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (2014), priznanje „Bela golubica” Teslinog globalnog foruma (2016), orden Konstantina Filosofa Slovenske unije iz Češke (2018), Orden Svetog despota Stefana Lazarevića (2019), nagrada AP Vojvodine „Mihajlo Pupin” (2020), Zlatna medalja za zasluge Republike Srbije (2021).

U oblasti nauke o književnosti njegova istraživanja su usmerena ka teorijskim i književnoistorijskim aspektima srpske književnosti XX veka, ali i ka kulturološkim aspektima srpske književnosti dalje prošlosti, a najviše XIX veka. Izuzetno aktivan u oblasti književnokritičke delatnosti još od 1979. godine, on je sve do današnjih dana pratio najviše pesničku, ali i pripovedačku i romanesknu produkciju. Najznačajniji njegovi istraživački rezultati su: izučavanje pesništva srpske moderne, a posebno opusa Jovana Dučića (uz to i Disa, Pandurovića i dr); specifičnosti sprske kulture kao celine, a posebno kriza kulturnog i nacionalnog identiteta koja se pojavljuje kod Crnogoraca (Njegoš, M. Bećković, M. Đilas, D. Brajković, S. Radulović i dr.).

-Posvećen negovanju istorije srpske dijaspore i njenih odnosa sa maticom Srbijom doktor Dragan Stanić je izkazao želju da na proleće 2022. godine Matica srpska zajedno sa Teslinom naučnom fondacijom i Upravom za dijasporu i Srbe u regionu održi Konferenciju o matici i dijaspori, kako bismo poboljšali saradnju svih Srba sveta i ujedinili ga u jedan snažan Teslin narod – rekao nam je na kraju ovog susreta Zoran Bulović, predsednik TNF u Srbiji.

Naslovna fotografija: Laureat dr Dragan Stanić (u sredini sa dr Markom Lopušinom (levo) i Zoranom Bulovićem