Чудесан васкрс манастира Дубрава

У месту пустом и безљудном, сместила се Светиња, на јужним обронцима планине Златибор, и на једном од меандара реке Увац, на узвишењу, са којег се простире прелеп поглед на сами ток реке.

Тајна о вековима заборављеном Манастиру Дубрави, почела се откривати светогорском јеромонаху Данилу (Плашићу), још док је молитвено тиховао у Горњој испосници Светог Саве при Манастиру Студеници. У молитвеним стањима, познатим само исихастама какав је отац Данило, у периоду од скоро три године, откривале су се под земљом рушевине старе Светиње, одсликане православним фрескама.

Ходио је у својим молитвеним виђењима кроз те свете просторе, да би му се у једном од тих виђења појавио блаженопочивши патријарх Герман и благословио га својим немим благословом.

Вођен недокучивим Промислом Божијим током 1999. године од свог тадашњег игумана (сада блаженопочившег) Јулијана Кнежевића, упућен је на службу у Манастир Увац, тада метох Манастира Студенице.

Тајну о манастиру под рушевинама никоме није откривао, али је дошавши на ове просторе духовно осетио близину Светиње из својих сновиђења, и сваки слободан тренутак од богослужења и послушања је користио трагајући за знацима и остацима давно заборављене Светиње.

Само златиборска брда знају колико је отац Данило са штапом и ранцем на леђима препешачио километара, и са каквим се све искушењима при том сусретао, док није, милошћу Божјој, у пролеће 2001. дошао на просторе где је пре више од триста година, пред турском најездом, до земље сравњена ова православна светиња, вековима ту тихујући, обрасла травом и растињем.

Пребивајући три године у маленој брвнари, која је својевремено користила мештанима који су ту ноћевали доводећи стада на испашу, отац Данило отпочиње обнову откривене Светиње. У том периоду је пешачио од Манастира Увац, где је службовао, до пронађене Светиње. Пута другог до Светиње није било, сем планинских козјих стаза и путељака. Тек касније се кренуло са пробијањем пута до Манастира Дубраве.

У помоћ су му притекли мештани и Завод за заштиту споменика из Краљева. Отпочело је откопањаве рушевина. Указали су се темељи старе Светиње. Израњала је на светлост дана сига – камен од кога су се градиле наше средњовековне светиње.

На месту где се у православним светињама налази олтар, на дубини од око 80 цм под земљом, мештанин Митар Ђуровић из Горње Јабланице, откопава скривницу више од 260 доста вредних и добро очуваних млетачких златника, из 16. и 17. века.

Након завршених истраживања, и конзервације старе цркве и конака, отпочела је обнова ове старе богомоље. Само Господ зна, како је отац Данило, боравећу у старој напуштеној брвнари поред откривене светиње, коју су му мештани дали на коришћење, успео да обезбеди средства и крене са обновом, када многи који дођу у ову светињу кажу да им се чини да су стигли „на крај света“.

Отварају се бројне дилеме. Коме сада припада земљиште на коме се налази ова стара светиња? Како обезбедити воду? Како до ове недођије стићи, како дотерати материјал потребан за обнову кад других путева, сем планинских стаза нема?

На сва та питања, отац Данило је имао само један одговор: „Бог ће помоћи.“ И Бог је помогао.

Пут кроз планинске литице кањона изнад реке Увца је пробијен, уз помоћ бројних људи добре воље и уз помоћ Војне инжењерије из Обреновца.

Од средстава која су добијена за одузете млетачке златнике, отпочело се са обновом старе богомоље. Обзиром да се ради о малој једнобродној цркви, са полукружном олтарском апсидом, којој је касније придодата припрата, по благослову блаженопочившег Владике жичког Хризостома, отпочиње се и градња веће цркве.

Данас је Манастир Дубрава „мали град“ – како кажу мештани. Изграђено је неколико неопходних објеката уз саму Светињу, затим мали конаци за смештај сестринства, гостопримница, економске зграде и други објекти неопходни за живот у манастиру. Почетком ове године завршено је и фрескописање мале цркве посвећене Светом великомученику Пантелејмону.”

Текст: Александар Јелић, објављеног у “Жичком благовеснику“ /фотографије Владан Јевтић