Роман о човеку који је нашао спас у нади

Познати београдски новинар Милорад Миша Антонић у делу „Господар наде“ прати судбину човека који се нашао на удару тоталиристичког система, а који је ипак опстао, прочитајте како 

У издању УНПС појавио се роман „Господар наде“ Милорада Мише Антонића, који нам шаље слику судбине човека када је на удару тоталиристичког система. Главног јунака овог романа систем је као гумицом избрисао али је он опстао и постао господар своје наде. Како? Да ли зато што је  успоставио своју животну равнотежу? Или зато што сматра да је материјализација упропастила живот и љубав. Тврдио је да упозавањем што више људи продужавамо живот и да тиме што смо то што јесмо свој живот настављамо у дому душа.

Аутор: Предраг Савић, књижевник и адвокат

„Славни немачки песник и мислилац Јохан Волфганг Гете је давно записао да задатак књижевности није да реалност претвара у фикцију, већ супротно, да фикцију претвара у реалност, што би и данас и те како људи требало да имају у виду, и то не само током читања неке књиге, него и у свакодневном животу у којем се фикција и стварност непрестано преплићу, тако да их није лако разликовати, написао је Милован Шавија, књижевник и новинар у поговору за роман „Господар наде“ (Удружење независних писаца Србије  2026.), Милорада Мише Антонића.

Шавија је даље нагласио: „За овај роман могло би се  рећи да је отишо још један корак даље у односу на Гетеову предложену перцепцију. У њој је једна од могућих стварности прво претворена у фикцију, да би се, читајући је, постепено стицао утисак како би та могућа хипотетичка стварност могла да изгледа. Тако нешто је главни јунак наговестио на самом почетку рекавши: „… да је човеку један живот потребан само за живот у времену у коме јесмо, тј. живимо са својим жељама, потребама, а да се оспособљавамо и усавршавамо за други живот у другом времену увећањем капацитета знања,“и тиме указао на појаву садржаја који нам шаље поруку о стварности коју тек треба да прихватимо. И да при том не будемо изненађени, што би се могло рећи да нам припрема за све што следи  како у „Господару наде“ тако и у животу може да буде читање овог романа.

А  шта је заправо овај роман и чиме је он изазавао пажњу читалачке публике? Да ли тиме што читаоцима  са изузетним сензорима не може да промакне погубност, макар она била смештена у фикцију, сваког човека ако дође, као што је то случај са главним јунаком овог романа,  до трагичног судара, са тоталиризмом система. А Ћади,  главни јунак романа „Господар наде“  управо је  због тога изгубио свој идентитет, пороглашен државним непријатељем а као  најбољи ученик  и миљеник свога краја постао је непожељан. Био је понос својих родитеља али су га се одрекли. Случајном несрећом, или је то  морало да се деси,  да без свега  што га је красило, настави живот  без сећања, без идентитета, без  љубави… и онда када ју је упознао да доживи бол!

Али тај систем му је од живота одредио да у свом животу  буде нико и ништа, а он је био најбољи у свему. Али то никоме ништа није значило. Можда  баш због тога су  у њему, пре него у неком другом, сазреле другачије вредности, ставови, решења, филозофија, живот уопше. И да  на време види  друго време. Како год  ето прилике да размислимо и просудимо да ли је Ћади у праву кад гради своју животну филозофију тврдећи  да човеков свој живот продужава тако што упознаје што више људи, да  ми умиремо већ да одлазимо на пут за даље у дом душа, да би и брак и љубав трајали дуже да их нисмо материјализовали, да се љубомора јавља код оног ко је свестан својих недостатака  и недовољне количине љубави коју не даје. А требао  би!

Страхујући натоварени му страх који је осећао као свој био је сигуран тамо где га нико не познаје. Без пријатеља, са минималном могућношу комуникације са средином у којој је  живо једино што је имао то је нада. Ма колико то изгледало нестварно Ћади је  кад негде путује, а путовао је сам, купује две карте.

Тако нам  „Господар наде“ истовремено намеће дилему. Има ли човек данас прилику да изгради такав систем вредности али да буде срећан?! И истовремено нас оставља  у кошници света проблема које је Ћади решавао и дилеми да ли то што је могао он можемо  и ми. Само,не заборавимо . Између нас и њега постоји огромна разлика. Ми би морали да се мењамо а он је био такав. Учио је на себи како да  га казна мање боли. И од ње је изградио неуништиву наду. Па  једино што нам остаје то је да ако је Ћади надајући се  ишао до краја идемо и ми-макар у  „читању“ његовог живота.

И поврх свега веома чудно. Обично кад је неко „Господар наде“ он може и има све. А Ћади, да ли је био срећан? Питање је. Можда Ви нађете одговор на то.

За сада Ћади главни јунак романа „Господар наде“ вас чека на полицма „Делфи“ књижара по цени од  1100 дин.са пдв-ом,

За вас који се одлчучите да је поручите  переко телефона +381  60 7008036 и + 381 64 121 3030  цена је 800 дин, са поштарином.