Светом оцу Харитону Косовском

11. октобар 2024. Zdravko Elez 33 Views 0 Comments

Александра Гајић (Alex Saška), ових дана обрадовала је своје читаоце новом књигом „Сара из Сарајева“, а за оне најмађе написала је „Житије за децу Св.Харитона косовског“. Преносимо објаву са Фејсбука ове српске списатељице и једну Сашкину песму посвећену овом српском мученику.

„Бескрајно сам захвална Господу што ме је удостојио посебног задатка да уз благослов напишем „Житије за децу Св.Харитона косовског“ и на тај начин оставим траг о мученичком страдању монаха Харитона Лукића, који је отет у Призрену од стране албанских терориста.

Његово киднаповање 15. јуна 1999. године као и још неколицине Срба, прећутно и са одобравањем су посматрали немачки војници из састава Кфора.

Мучено тело Св.Харитона Лукића је пронађено тек након 14 месеци у албанском селу Тусус, недалеко од Призрена.Повреде на телу, недостатак неколико кичмених пршљенова и срца су указале на зверски начин мучења и језиву смрт. Након тог демонског пира над недужним монахом, албанске звери су га потом и обезглавиле. Његова света глава до данас није пронађена.

Помен на Светитеља Харитона Лукића слави се данас, на дан Св.Харитона Исповедника по коме је светитељ и добио монашко име. Књига „Житије за децу Светог Харитона Косовског“ је прилагођена деци а садржај књиге прате прелепе илустрације које је начинила мати Тавита. Књига може да се поручи на e-mail: saleksandra5555@gmail.com

Данас, на Његов помен, објављујем песму коју сам посветила Светом Харитону Лукићу.

СВЕТОМ ОЦУ ХАРИТОНУ КОСОВСКОМ

Тихо у келији монах клечи

то отац Харитон се моли,

молитвено бденије небом јечи

топла молитва пред Богом се проли.

Манастир у сјају векова светли

анђео Чувар мирис тамјана шири,

буђење јутра оглашавају петли

молитвом дугом душа се смири.

Божури љубе Сунца зраке

кроз манастир лебди миомириса траг,

бројаницу стежу молитвене шаке

у небо се узнесе поглед благ.

Харитон Светитеље и Бога моли

сузе клизе низ његово лице,

поља Метохијска искрено воли

док срцем одјекују звона Грачанице.

Монах скрушено кроз манастир ходи

на грудима му светли дрвен крст,

исти онај на ком је распет био

Господ милостив Исус Христ.

Царским дверима хита журно

литургијска молитва се опет служи,

веру – светлу искру чува будно

док блистава љубав манастиром кружи.

Но, једно јутро помрачи се тугом

рубин божури су плакали с кишом,

за монахом добрим божијим слугом

небески анђели проплакаше кришом.

Злотвори без Бога у срцима хладним

убише сведока Божије доброте,

слепом мржњом на лицима горопадним

начинише чеду Божијем, пут до Голготе.

У Призрену граду старом и светом

монаха праведног духовне чистоће,

убише деведесет и девете пред целим светом

арнаутске хорде, језиве мирноће.

Плачу анђели са Богородицом Љевишком

за њеним сином мученим и светим,

ветар разноси божуре пољем Косовским

крвавих латица лете руковети.

Међу прстима му бројаница блиста,

бројаница веза између земље и неба,

на чворовима хиљадама година порука иста

то је оружје вере, молитве, Христа.

Господе, Исусе Христе, помилуј нас грешне

Са Косова и Метохије отерај таму тешку,

нек с црквеним звонима, светлост твоја бљесне

исправи наш немар, највећу према Теби грешку.