Zaboravljeni heroji: Devet Vajagića kao devet Jugovića

Prošao je puni vek od ispraćaja u čuvenom čikaškom Auditorijumu (krajem januara 1918. godine) dobrovoljaca na Solunski front u Prvom svetskom ratu, medju kojima su bila i devetorica baće Vajagića i njihov otac Risto, rodom iz Suve medje u Bosanskoj Krajini. Oni su napustili  porodicu u rudarskom gradu Gera i iz daleke Amerike zaputili se da pomognu otadžbini da se oslobodi od neprijatelja. Junački su se borili i doprineli pobedi na Solunskom frontu, ali nažalost ubrzo su zaboravljeni.

Ta nepravda donekle je ispravljena zahvaljujući dr Vladimiru Grečiću, eksertu za dijasporu, koji je napisao odrednice o uglednim Srbima u Srspkoj enciklopediji i u koje je uneo braću Vajagić i njihovog oca.  To su: Luka (1877-1970), Risto (1878-1936), Mihajlo (1882-1960), Marko (1885-1961), Simo (1889-1923), Simo Vajkana (1889-1932), Jovo (1893-1923), Đuro (1896-1941) i Stevan (1895-1980).

Oni su bili braća i rođaci iz bratstva Vajagića, čiji su koreni u Bosanskoj Krajini, selima Bosanska Bojna, Dobro Selo i Zborište. Njihovi preci, stari Vajagići, emigrirali su u 18. veku u Vojnu Krajinu, gde su bili graničari. Početkom 19. veka pobunili su se protiv vlasti Vojne Krajine i prešli u Bosnu, koja je bila pod vladavinom Turaka. Nakon aneksije BiH 1908. godine Vajagići su, kao i mnogi Srbi, emigrirali iz austrijskog carstva u Ameriku, da ne bi služili i ratovali u redovima bečke vojske.

– Devet braće Vajagića i njihov prijatelj Aleksa Višnjevac iz Milvokija prijavili su se kao dobrovoljci na jednom od nekoliko masovnih skupova koji su organizovani u Geri, u državi Indijana. Bilo je to 22. decembra 1917. godine – svedoči dr Grečić, koji pokazuje fotografiju braće sa sveštenikom, na liturgiji pred polazak za Srbiju.

Atmosfera na ispraćaju je bila ispunjena emocijama. Da devetorica iz familije napusti svoj dom, posao i dobrovoljno pristupe prvoj liniji fronta, bilo je vrlo hrabro. Inspirativna priča o devetorici braće proširila se širom srpske zajednice u Americi i oni su proglašeni za novu braću Jugoviće. Vukla ih je matica Srbija, njihova Krajina i pesma „Tamo daleko“. Jurišala su braća Vajagić i mislili na svoj zavičaj, gde su njihovi očevi i dedovi upalili plamen ustanka sa Petrom Mrkonjićem.

– Braću je u rat poveo otac Risto, kog su svi zvali Ćale. Razmešteni su u čete Dunavske divizije, kako bi se umanjila opasnost da odjednom pogine više njih. General Stepa Stepanović pozvao je Ćaleta da ostane u štabu, ali je stari odgovorio: „Pustite me u četu, da kuvam za decu!“. Ispostavilo se da je otac Risto bio najhrabriji borac – ispričao je za Večernje novosti dr Grečić.

Kada je komandir čete na Solunskom frontu tražio dobrovoljce koji bi otišli do bugarskog rova i uhvatili „žive jezike“ i doveli zarobljenike da otkriju njihove položaje, Risto Vajagić se javio. Ušao je u rov prvi. U brzoj akciji, bez ispaljenog metka, ubili su sedam bugarskih vojnika i jednog zarobili. Zarobljenik je bio toliko uplašen da nije mogao da hoda, pa ga je Risto uprtio na leđa i preneo do srpskih rovova. Za to je Risto Vajagić dobio Karađorđevu zvezdu sa zlatnim mačevima. I njegovi sinovi i rođaci su odlikovani za junaštvo.

– Svi Vajagići preživeli su Prvi svetski rat. Samo je jedan, Mihajlo, bio ranjen u nogu i ostao nesposoban. Kao dobrovoljačkim ratnicima data im je zemlja, osam jutara u Bačkom Temerinu i Starom Đurđevu, ali i u selima Majkovac i Ada u okrugu Virovitica u Slavoniji, i u selu Laćarak u Sremu – priča za beogradsku štampu potomak Miroslav Vajagić, unuk solunca Sime Vajagića Vajkana, koji je sahranjen u Temerinu, ali su fašisti tokom rata njegov i druge grobove porušili.

Simo Vajkana Vajagić nije bio najstariji brat, ali je bio starešina bratstva. Na slici pred polazak na Solunski front okićen je lentom starešinstva društva „Banović Strahinja“ iz grada Gera u državi Indijana. Simo Vajagić se ženio dva puta, a sa drugom ženom Marom imao je dvoje dece. Umro je u 44. godini. Od braće je najduže živeo Stevan – sve do 1980, kada je preminuo u selu Laćarak.

Potomci devet Vajagića danas žive u Temerinu, Starom Đurđevu i Laćarku. Poznati potomci Vajagića danas su Luka i Branka, Dragica i Dragan, Stanko, Nikola i čika Miša Vajagić, Sava, Anđelka i Miroslav, grafičar iz Temerina, koji kaže:

– U Vojvodini ima 15 porodica potomaka devet braće Vajagića. Čuvamo sećanja na naše pretke. Imali smo dva kongresa Vajagića i napisali smo knjigu o devetorici braće Vajagića kao novoj braći devet Jugovića.

U znak sećanjja na heroje Vajagiće RTS je pripremio i posebnu emisiju “Srbija na vezi”.