За слободу пало 5000 ратника из Велике Плане
Велика Плана је поднела огромне жртве у свим одбрамбено отаџбинским ратовима које су Србија и српски народ водили у двадесетом веку.
Плањани су у Другом светском рату гинули као припадници партизанског и четничког покрета, бранили су отаџбину и од агресије злочинаца из НАТО пакта, у ратовима од 1991. до 1995. године учествовали су у борбама за одбрану српског народа у БиХ и Хрватској, али су немерљиво највеће страдање доживели на почетку прошлог века, у ратовима од 1912. до 1918. године.
Из општине Велика Плана у Првом балканском рату, Другом балканском рату и Првом светском рату погинуло је 3.444 војника, официра и подофицира, припадника Војске Краљевине Србије. Довољно да се формацијски попуни једна бригада. Поређења ради, у рату који је деведесетих година прошлог века вођен на простору БиХ лаке пешадијске бригаде ВРС бројале су између 1.500 и 2.000 бораца.
Само део погинулих Плањана је сахрањен у својим родним местима, а већина почива на знаним и незнаним гробљима од Цера и Колубаре, преко врлети Проклетија и обале Јадранског мора у Албанији, до Крфа, Вида и Зејтинлика.
Због пословичне српске аљкавости, када су у питању пописи сопствених ратних жртава, али и епског страдања српског народа од 1912. до 1918. године, у којем су страдале не само читаве породице, већ и читава села и јединице, а архиве нестајале у пламену, албанским гудурама и рукама окупатора, не постоји ни приближна евиденција о томе колико војника из Велике Плане је погинуло у борби, колико је подлегло глади, изнемоглости, тифусу и другим болестима, као ни где и када су се те смрти догодиле.
Тако ја је скоро извесно да је број погинулих и већи од наведеног. Почетком двадесетог века, подручје које данас обухвата општина Велика Плана административно је било организовано у Орашки срез, чије се седиште налазило у Великом Орашју.
У саставу среза су се налазили и Сараорци, који данас припадају Смедереву и Мала Плана, која припада Смедеревској Паланци, али у 3.444 погинула војника није урачунато и 308 погинулих из та два села, већ само погинули из насељених места која се сада налазе у саставу Велике Плане.
Највише погинулих је било из Лозовика, чак 473. Следе Старо Село са 378, Велика Плана са 374, Милошевац са 357 и Крњево са 346 палих ратника. Велико Орашје и Крушево дали су 283 погинула борца, тројицу више од Доње Ливадице из које је страдало 280 јунака и јадника. Из Марковца је погинуло 276, из Ракинца и Купусине 193, из Радовања 143, из Трновча 137 и из Новог Села 131 борац.
Велика Плана им се није достојно одужила. У истоименом граду и наведеним селима постоји више од стотину улица које су име добиле по партизанима, њиховим јединицама и комунистичким руководиоцима, на челу са Јосипом Брозом Титом. Нема иоле озбиљнијег борца из Титове војске из овог краја да је погинуо у рату а да није добио своју улицу.
Али је занемарљив број улица добио по палим припадницима Војске Краљевине Србије.
Подсећање на њих углавном је ограничено на давање улицама имена чувених српских војвода, дивизија и пукова, те имењна по местима на којима је тадашња српска војска водила своје најчувеније битке.
Бој за слободу отаџбине Плањани су војевали у редовима Дунавске, Шумадијске и Коњичке дивизије. Ратници са југа општине – из Марковца, Старог Села, Новог Села, Радовања и Ракинца су били у саставу Шумадијске, а њихови саборци из Плане и северних делова општине у Дунавској дивизији.
По истом територијалном принципу били су мобилисани и коњаници из Велике Плане: они са северне половине општине у Четврти коњички пук, они са југа у Трећи коњички пук.
Занимљиво је да су управо јунаци из Дунавске и Коњичке дивизије у јесен 1918. ослободили Велику Плану.
Нема података о броју цивила који су страдали у одбрамбено-отаџбинским ратовима који су вођени почетком прошлог века. Професор Дарко Ивановић, најпознатији хроничар Велике Плане, каже да није истраживао те податке, али да су размере страдања биле огромне, посебно 1915. године, када је Поморављем харао смртоносни тифус, од којег је у Србији умрло око 150.000 људи.
Нажалост нема тачних података о броју погинулих ратника из Велике Плане у Другом светском рату. Према незваничним подацима у партизанским јединицама под командом Јосипа Броза на овај или онај начин, што у борбама против немачког окупатора, што у братоубилачком рату против четника, погинуло је између 400 и 600 становника ове општине, док се број палих припадника антифашистичког покрета Драже Михајловића такође мери стотинама.
У ратовима који су вођени на развалинама СФРЈ, од Словеније, преко Хрватске и БиХ , до Косова и Метохије, у редовима Југословенске армије и Министарства унутрашњих послова погинуло је тридесет војника и полицајаца из Велике Плане или чије породице су након ратног вихора и трагедије која их је задесила дошле да живе у Велику Плану.
Од 1991. до 1999. године Плањани су највише гинули на Косову и Метохији, бранећи земљу од фашиста из НАТО, затим у Сарајеву, на вуковарском ратишту, на Банији, у Подрињу….
Кад се саберу погинули из два балканска рата и Првог светског рата, партизани и четници погинули у Другом светском рату, затим погинули у ратовима који су вођени крајем двадесетог века, добије се број од скоро 5.000 Плањана, који су живот дали ратујући за слободу Србије и српског народа. Највише њих у борбама, али не мали број њих је у време ратних дејстава страдао од болести и глади. Посебно масовно умирање забележено је у повлачењу Војске Краљевине Србије на албанско приморје, крајем 1915. године.
*Овај текст део је пројекта „Привредни и туристички потенцијал, културно-историјска и верска баштина Велике Плане“ који суфинасира ова општина