Voda puna otrova, Evropi preti kolaps

Evropski komitet regiona (EKR) otkrio je da Evropska komisija (EK) već razmatra uspostavljanje sistema za deljenje vodnih resursa kao deo politika međunarodne saradnje, usred rastuće krize na nivou Evropske unije (EU). Pojednostavljeno rečeno, počela je bitka za najvažniji resurs bez kojeg je život prosečnog čoveka apsolutno nezamisliv.

Izlišno je govoriti koliko nam je voda potrebna, ali ipak valja se podsetiti kako bismo ovu pretnju shvatili ozbiljno. U dokumentu EKR se navodi da dragocena tečnost ima ključnu ulogu u očuvanju ljudskog zdravlja, proizvodnji hrane, očuvanju ekosistema i regulaciji klime, ali i da ugrožena zbog brojnih izazova, uključujući hemikalije različitog porekla, zagađenja plastikom, pa sve do ozbiljnih posledica klimatskih promena.

Prema EKR, programi u EU koji imaju za cilj borbu protiv izazova u vezi sa vodom moraju uzeti u obzir specifičnosti ostrvskih teritorija, kako bi se zaista mogli primeniti. Takođe, moraju biti osigurani dodatni mehanizmi za garantovano snabdevanje vodom u cilju očuvanja poljoprivredne aktivnosti, piše rumunski „Nacional“.

U vezi sa merama štednje vode, EK traži da države članice primenjuju odgovarajuće cene za korišćenje vode, kako bi se podstakla njena racionalna upotreba. Takođe, zahteva se uvedu odvraćajuće kazne za ilegalna, neregistrovana i neodobrena zahvatanja i ispuštanja vode.

Povezivanje regiona sa viškom i manjkom vode

EKR izražava zabrinutost zbog ogromnog uticaja klimatskih promena na regionalne ekonomije EU i na poljoprivrednu proizvodnju, posebno u kontekstu ekstremnog „vodnog stresa“ izazvanog izostankom ili prekomernim padavinama, što dovodi do nestašice vode. Organizacija smatra da je neophodno sprovođenje evropskih programa i praksi koji bi omogućili međusobno povezivanje regiona sa viškom i manjkom vode, čime bi se rešavale postojeće disproporcije.

EKR pozdravlja usvajanje evropskih programa koji promovišu:

• Napredne tehnike navodnjavanja
• Politiku štednje vode
• Prečišćavanje i ponovno korišćenje vode
• Borbu protiv zagađenja voda
• Održivije metode upravljanja vodnim resursima na regionalnom i lokalnom nivou

Komitet podseća da narušavanje prirodnih ciklusa vode dovodi do:

• Poplava
• Suša
• Gubitka ekosistema
• Degradacije zemljišta

A to sve dodatno pojačava borbu za ograničene resurse. S tim u vezi EKR poziva i na uklanjanje brana sa reka.

Voda iz česme zabranjena za 60.000 ljudi u Francuskoj

Upravo jedan od problema koji navodi EKR – hemikalije u vodi – ostavile su 60.000 ljudi bez vode iz slavine. Prema pisanju „Gardijana“, u delovima Francuske voda je zatrovana hemikalijama, zbog čega je „česmovača“ zabranjena, a aktivisti upozoravaju da je to samo vrh ledenog brega.

Sandra Viderman (36), majka šestomesečnog dečaka Koma, i njena porodica sa kojom živi u mirnoj francuskoj opštini Bušviler u oblasti Sen Luj blizu švajcarskog Bazela, neće više moći da koriste vodu koju su svakodnevno koristili za piće, pranje zuba, tuširanje, kuvanje i pranje povrća, a sada je još saznali i da se na njenoj koži možda kriju ostaci hemikalija za koje nikada nije ni čula.

Lokalna samouprava je poslala pismo na 60.000 adresa u 11 opština u kojem je pisalo da je voda iz česme zabranjena za decu mlađu od dve godine, trudnice, dojilje i osobe sa slabim imunitetom. Tada je krenula prava bitka za flaširanu vodu u marketima, a Sen Luj je ušao u istoriju. Ova situacija bi mogla da potraje bar do kraja godine, kada će vlasti navodno da instaliraju sisteme za filtraciju.

Testiranje lokalne česmovače pokazali su da nivo PFAS-a – „večitih hemikalija“ koje se dovode u vezu sa rakom, poremećajem imunog sistema i reproduktivnim problemima – premašuje preporučenu granicu čak četiri puta.

„Ove hemikalije će verovatno naći i u Nemačkoj, Švajcarskoj, Britaniji, svuda!“

Ali situacija u Sen Luju možda je samo početak zabrana pijaće vode širom Evrope. U januaru 2026. godine, Evropska unija će početi da primenjuje nova ograničenja za dozvoljene nivoe PFAS-a. Pošto više od 2.300 lokacija u Evropi premašuje te nove bezbednosne granice, stručnjaci upozoravaju da je francuski slučaj samo najava onoga što dolazi.

Veruje da, ako stručnjaci počnu da traže PFAS, svakako će ih naći.

– Trenutno govorimo o pojedinačnim žarištima… ali (ove hemikalije) biće svuda – u Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji, svuda.

Šta je PFAS?

PFAS, skraćenica za per- i polifluoroalkilne supstance, označava hiljade različitih hemikalija koje su cenjene zbog svojih nelepljivih i gotovo neuništivih svojstava. Koriste se u svemu – od tiganja sa nelepljivim premazom, preko vodootpornih jakni, ambalaže za hranu, protivpožarne pene, pa sve do elektronskih uređaja. Ono što ih čini posebno problematičnim jeste to što se ne razgrađuju prirodno i mogu da ostanu u životnoj sredini vekovima. Danas se tragovi PFAS nalaze u krvi gotovo svakog čoveka na planeti.

U Francuskoj je organizovano privatno testiranje krvi stanovništva radi utvrđivanja zdravstvenih posledica izloženosti PFAS hemikalijama. Kod osobe sa najvećom izloženošću izmereno je 22 mikrograma po litru (mcg/l) PFAS u krvi. Prosečna vrednost među ispitanima bila je 14,9 mcg/l, što prema podacima javnog zdravstva iz 2019. svrstava stanovnike Sen Luja među 5 do 10 odsto najkontaminiranijih u Francuskoj.

Pored toga što ugrožavaju ljudsko zdravlje, PFAS hemikalije u vodi predstavljaju opasnost za cele ekosisteme, jer se, slično kao kod ljudi, nakupljaju u tkivima vodenih organizama.

Primeri iz sveta:

• U Severnoj Karolini, aligatori pate od otvorenih i inficiranih rana koje se ne zaceljuju
• U severnom Pacifiku, iz jaja izlazi manje kornjača nego ranije
• U Viskonsinu, jedna vrsta lastavica ima problema sa razmnožavanjem
• Čak i u zabačenim oblastima poput Arktika, kapuljaste foke i njihovi mladunci imaju probleme sa štitnom žlezdom

Sva ta stvorenja imala su visoke nivoe izloženosti PFAS supstancama, pokazala su naučna istraživanja.

Više od 600 vrsta na svim kontinentima ugroženo je prisustvom PFAS, prema specijalnoj mapi koja ilustruje kako se opasne hemikalije šire ekosistemima širom sveta. Efekti se prenose kroz ceo lanac – osetljive vrste mogu da opadnu, dok otpornije vrste preživljavaju, što menja ravnotežu i funkciju ekosistema.