Сведочанство о знаменитим Србима у Херцеговини

Милан Путица и Александар Чаки Милићевић су саставили крсни споменик у селу Симијове код Билеће. Због чека је ово прегнуће изузетно важно?

На гробној гомили у селу Симијове, током XV вијека, а можда и мало касније, сахрањена су тројица припадника рода Драгишића који представља загранак знаменитих Косача – господара русага босанског, наводи на свом фејсбук профилу Горан Комар.

Уз њихове крупне надгробне сандуке, постављена су три крста знатних димензија и сва три су снабдјевена ћириличким натписима. Нeкропола подигнута на гробној (обредној) гомили која припада праисторији, носи велику важност за културно-црквену историју Хума/Херцеговине. Казује, захваљујући натписима, ширину просторног обухвата Драгишића. Указује се као мјесто укопа српских православних родова током XV и XVI вијека.

Припадници рода Драгишића живјели су и на Богдашићима код Билеће. То знамо захваљујући крсном споменику сачуваном под планином Сомином чији сам натпис растумачио прије доста година. Такође, јако је важно поменути дијака Вујина Драгишића који је сахрањен под великим крстом у селу Његановићи, такође код Билеће.

Током 1963. године, у ово село је стигла екипа Земаљског музеја у Сарајеву са намјером да један од ова три крста на гомили у селу Симијове подигне и пренесе у Сарајево. Мјештани су се окупили и покушали заштитити споменик свог предчасника казујући да не би требало реметити мир покојника – власника споменика. Управо тај крст је одабран јер посједује значајнију симболичку декорацију и опсежнији натпис. Стручњаци Земаљског музеја су се сутрадан појавили у пратњи полиције која је одбила окупљене мјештане и крст је однешен у Сарајево. Тамо се и данас налази.

Постављен је испред зграде музеја, лијево од главног улаза, тик уз булевар. Када сам прије значајног броја година учествовао у научном скупу посвећеном Шефику Бешлагићу у организацији Филозофског факултета у Сарајеву, обишао сам га и снимио његов натпис.

Крст који су моји врли пријатељи саставили, најприје, великим напором подигли његов окомити ступ, такође посједује ћирилички натпис који казује да ту лежи Пилат Радивојевић. Он је вјероватно оборен приликом градње пута Љубиње – Билећа. На тај начин умногоме су допринијели реконструкцији изворног изгледа комплетне некрополе. Остаје да се потрудимо на изради потпуне реплике крсног споменика који је стајао на средини гомиле, а који је одузет његовом власнику, становницима Симијова и народу источне Херцеговине.