Srpkinje koje su zadivile Austriju

Austrijanci danas pevaju dve srpske pesme, koje su napisale naše dame, jedna je svečana državna, a druga je evrovizijska i pobednička, ali ima još naših dama koje su ostavile dubok trag

Piše: Dr Marko Lopušina

Austrija, pa Srbija, pa čitav svet izgovaraju već danima ime jedne mlade i uspešne Srpkinje. Postoje dve dame koje su srpskog porekla ušle s pesmama u istoriju Republike Austrije. Teodora Špirić (Beč 12. april 2000.) je austrijska pevačica i pesnikinja. Poznatija je kao Teya, odnosno Tea Divaj, Učestvovala je ranije dva u takmičenjima Pesme Evrovizije u Srbiji i Austriji. Ove nedelje je u Bazelu donela pobedu Austriji kao autorka stihova pesme „Protraćena ljubav“ („Wasted Love“).

U ovom hitu, kojim je Johanes Pič (JJ), pobedio na Evroviziji 2025. Teodora peva o okeanu ljubavi i rastanku zaljubljenih. Njena je porodica poreklom iz Kladova. Rođena je u Beču i ovom pobednom učinila je to da Austrijanci pevaju njene stihove, da ustaju na pesmu koju izvodi mladi J.J. i da je zadivila Austriju, Evropu i svet.

I književnica srpskog porekla Paula fon Molden Preradović (Beč 1887—1951) očarala je Austriju, doduše pre pola veka.

Danas mnogi obožavaoci ustaju uz muziku i stihove ove pobedničke pesme. Paula je autorka pesme, odnosno teksta (1947.) današnje austrijske himne: „Land der Berge, Land am Strome“. Svi Austrijanci i državljani Austrije ustaju dok se peva svečana Paulina pesma o planinama i dolinama.

Paula fon Preradović bila je unuka književnika i generala Petra fon Preradovića, koja je živela u Puli, Kopenhagenu i Beču. Objavila je tri zbirke pesama na nemačkom i četiri romana. Austrija je 1995. u znak zahvalnosti ovoj Srpkinji izdala poštansku marku sa likom Paule fon Preradović. Živela je u Beču.

U Austriji već pet vekova žive i rade Srbi. Ima ih danas oko 300.000, a sam Beč je glavni grad srpske dijaspore sa oko 20.000 naših ljudi. Među njima ima dosta Srpskinja koje su svojim radom zadivile Austrijance i srpsku zajednicu učinile ponosnom.

         Prva po mom izboru, među njima je, primadona Melanija Bugarinović (Bela Crkva 1903-1986. Austrija).  Kao izuzetan muzički talenat, pevala je u crkvenom horu, pohađala je privatne škole za solo pevanje i završila Muzičku školu u Temišvaru. Sa 17 godina primljena je u operu Narodnog pozorišta u Beogradu. Bila je prva Srpkinja koja je dobila stalni angažman u Bečkoj državnoj operi, treća pevačica iz Srbije koja je pevala na Bajrojtskim svečanostima. I jedna od retkih naših umetnica, koja je tumačila Vagnerove likove na nemačkim scenama. Gostovala je u Bukureštu, Beču, Berlinu, Augzburgu, Minhenu, Vizbadenu, Bazelu, Cirihu, Ženevi, Lozani, Budimpešti, Pragu, Temišvaru, Monte-Karlu, Moneu, Parizu, Firenci, Sofiji, Varni, Gracu, Atini, Aleksandriji, Kairu, Moskvi, Lenjingradu, Minsku, Veneciji.

Kao dobrotvorka, svu pokretnu i nepokretnu imovinu poklonila je 1978. godine gradu Novom Sadu, uz uslov da se osnuje Fond za unapređenje vokalne umetnosti mladih „Melanija Bugarinović i ćerke Mirjane Kalinović – Kalin“, koji će stipendirati talentovane učenike srednje muzičke škole i studente Akademije umetnosti, vokalnog smera i pijaniste-korepetitore, kao i da organizuje manifestacije mladih vokalnih umetnika u oblasti klasične muzike. Živela je u Beču gde je bila jako popularna među Austrijancima.

Sličn slavu imala je i Olivera Miljaković (1934), znamenita operska i koncertna solistkinja, koja je bila dugogodišnja stalna članica Bečke državne opere. Bila je muzički pedagog i umetnica koja je imala niz velikih ostvarenja u saradnji s čuvenim dirigentima širom sveta bila je fascinantna osoba.

         Bečka državna opera (“Wiener Staatsoper”) je državna ustanova Austrije u kojoj ima najviše srpskih umetnica, kako operskih diva, pevačica i muzičarki, tako i balerina. Gala Jovanović je na primer, umetnica baleta. Dok je Vesna Stanković Mofat violinistkinja i profesorka muzike na Bečkom univerzitetu.

Ovu operu vodi Srbin i Beograđanin, gospodin Bogdan Roščič,  i sa umetnicama srpskog porekla doprinosi velikom ugledu i popularnosti “Wiener Staatsoper”.

           Roščišćeva sestra Doroteja Dodo Roščić, (Beograd 1972.) je u Austriji jako popularba tv voditeljka. Odrasla je u Linzu, Gornja Austrija. Po završetku gimnazije Khevenhull u Linzu 1991. godine, preselila se u Beč. Studirala je komparativnu književnost i germanistiku na Univerzitetu u Beču. Godine 1998. preselila u državnu televiziju ORF, gde je tada njen brat Bogdan Roščić bio šef O3. Nakon rada na budilici O3, prebacila se na televiziju.

U 2000. i 2001. godini Dodo je uključena u razvoj ORF-ovog vlastitog formata “Taki Orange” i moderirala pilot-projekat o stvarnoj televiziji samog ORF-a. Nakon toga su usledili projekti kao što su „Veliki test ličnosti“, „Deal or No Deal“. „Dancing Stars“ ili najgori vozač u Austriji.

Dodo Rosčić od 2012. godine radi u timu Stefana Strobitzera u programu inovacija i upravljanja kvalitetom ORF-a, gde je odgovorna za razvoj programa u oblasti zabave. Pratila je izbor za pesmu “Evrovizije” u Beogradu i bila oduševljena. U međuvremenu je postala urednica zabavnog programa državne austrijske televizije ORF i jedna od najpoznatijih voditeljki.

Najuspešnija poslovna Srpskinja na svetu i najbogatija naša žena u rasejanju gospođa Madlena Cepter počela je svoju karijeru u Beogradu počektom osamdesetih godina prošlog veka. Sa suprugom Milanom Jankovićem u Lincu je 1986, otvorila kompaniju “Cepter internacional” za proizvodnju ekološkog posuđa. Osvojila je tržište Austrije, Evrope i sveta.

Osnivač je Fonda Madlena Zepter, Muzeja Zepter, Galerije Zepter, Opere i teatra “Madlenianum”, Palate umetnosti “Madlena”, izdavačke kuće “Zepter book world”, aukcijske kuće “Madlart”, Zadužbine familije Zepter, književne nagrade “Žensko pero”, glumačkog priznanja “Dobričiin prsten”, tri nagrade na evropskom i svetskom nivou: Prix Littéraire Européen Madeleine Zepter, Zepter International Design Award – Artzept i Prix zepter international du jeune chef . U Beču ima poslovnu palatu “Zepter”. Najveći je srpski zadužbinar danas.

       Profesorka i naučnica Ana Ćurčić (Zaječar 1988) je asistent na projektu „Smart-Geology for the World’s largest fossil oyster reef“ na Tehničkom Univerzitetu u Beču. Završila je gimnaziju u Kruševcu, a studije geodezije na Građevisnkom fakultetu BU. Specijalizovala geodeziju u Nemačkoj (2010), Italiji i Austriji. Imala je prezantacije svojih rezultata iz oblasti laserskog skeniranja i automatske detekcije iz 3D oblaka tačaka na Lajbnic Univerzitetu u Hanoveru u Nemačkoj. Dobila je niz drugih međunarodnih priznanja. Poseduje braon pojas u karateu (Shotokan), osvojenu zlatnu medalju na džiu džitsu takmičenju u saveznoj državi Minas Žerais u Brazilu (2012) godine i bronzanu medalju u stonom tenisu, osvojenu na turniru u Strazburu u Francuskoj (2013). Živi u Beču.

Slavista Gordana Ilić Marković (Zenica 1964) studije filologije završila na BU, a slavistike i japanologije na Univerzitetu u Beču. Godine 2004. postala je asistent na Bečkom univerzitetu. Doktorirala i radi na Odseku za lingvistiku Bečkog univerziteta. Istražuje i drži predavanja iz oblasti lingvistike, kulturologije  i metodike nastave stranog jezika. Glavne oblasti istraživačkog rada: južnoslovensko-austrijske jezičke i kulturne istorijske veze, kulturološka i socijalna istorija Prvog svetskog rata (težišta – jezički izraz srpske i austrougarske periodike i književnosti Prvog svetskog rata i zarobljenički logori Prvog svetskog rata), kontaktna lingvistika,višejezičnost i čitalačka kompetencija. Iz navedenih oblasti objavila više stručnih radova na nemačkom, srpskom i engleskom. Posebno je izučavala stradanja Srba u logoru Mathauzen i rad Ratnog presbiroa austrijske monarhije tokom Velikog rata. Inicirala održavanje dva naučna skupa na Bečkom univerzitetu o Petru Kočiću, Savi Mrkalju i održala više prezentacija o Južnim Slovenima. Prevela je na nemački Kočićeva dela. Autor knjiga „Der Grose Krieg“ („Dnevnik Velikog rata“ 2014) i „Roda, Roda“ (2017). Dobtinik je ngarade „Petar Kočić“. Živi u Beču.

Druga Gordana Popović (Negotin) je profesor na Tehničkom fakultetu u Beču. Izaslanik je Austrije u Savetu za nauku i istraživanje Evropske komisije u Briselu. Humanista, jer je svojim projektima obezbedila oko 10.000 evra Kolu srpskih sestara iz Negotina za pomoć deci iz socijalno ugroženih porodica i deci izbeglicama, a deci Srbije pomaže i ličnim donacijama Dobitnica je prestižne austrijske nagrade MIA za 2012. za oblast nauke i istraživanja. Ukazom predsednika Austrije Hajnca Fišera dobitnik je (2014), odlikovanja „Časni krst države Austrije za nauku i umetnost prve klase“, koje je ustanovljeno 1887.godine.

U Austriji kreativne Srpkinje su zadužene i za lepotu. Darija Gavrić  (Travnik) je dizajner nakita. U Austriji je došla kao manekenka. Učestvovala je u takmičenju za najboljeg modela i zaposlila se u Agenciji „Wiener Models“. Završila je dizanjersku školu i počela da kreira nakit za Agenciju “Juwelier Thurzo For You”. Autor je divne kolekcije nakita „Calea“ za dame i gospodu. Živi u Beču.

Na izboru najlepše žene sveta učestvovala je 2017. godine i Dragana Stanković, ali kao zvanična predstavnica Austrije. Ona je poreklom iz Ugljevika. Bila je student ekonomije u Beču i manekenka modne agencije “Look Models International”. Na kvalifikacionom takmičenju za najlepšu Austrijanku, Dragana Stanković je lepotom nadmašila 19 konkurentkinja.
I najbolji student na svim fakultetima 2021. godine u Austriji bila je Srpkinja. To je mlada Anja Vujaković, poreklom iz Prijedora, koja na dva fakulteta studira romanistiku i diplomatiju. Upisala je tada postdiplomstke studije na prestižnoj Diplomatskoj akademiji u Beču, gde joj Austrijanci nude posao.

Danas sigurno najveća srpska književnica u Austriji i aktivista koja je 1999. uznemiravala svojim protestima čitav Beč i Evropu je dr Vjera Rašković Zec. Potomak je Raškovića iz Dalmacije, gd eje rođena 1935. godine. Sestra je čuvenog patriote dr Jovana Raškovića. Osnov­nu ško­lu, gim­na­zi­ju i Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet za­vr­ši­la u Za­gre­bu, gdje je i ma­gi­stri­ra­la. Dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju od­bra­ni­la na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u No­vom Sa­du 1979.

Gospođa Vjera od 1987. go­di­ne ži­vi u Be­ču gdje je ra­di­la kao na­stav­nik do­pun­ske i in­te­gra­tiv­ne na­sta­ve za dje­cu iz biv­še Ju­go­sla­vi­je i u sred­njoj ško­li za ju­go­slo­ven­sku (ka­sni­je za srp­sku dje­cu). Bi­la je pred­sed­nik Kul­tur­ne za­jed­ni­ce ju­go­slo­ven­skih, (doc­ni­je srp­skih rad­ni­ka) u Be­ču. Uče­stvu­je u ra­du vi­še kul­tur­nih udru­že­nja Sr­ba u Austri­ji. Najglasnija je bila na demonstracijama austrijskih Srba u Beču tokom napada NATO na srpsk inarod u otadžbini. Dr Rašković Zec je 78 dana i večeri recitovala svoje pesme, dizala glas protiv NATO i EU agresije na Srbe i učestvovala u austrijskim tribinama i drugim protestima.

Objavila je više od 300 stručnih i naučnih radova. I knjiga o Srbima u Kninskoj Krajini, Dalmaciji  i Hrvatskoj, kao i o stradanjima članova porodice Rašković. Ovih dana je objavila knjigu “Pad Krajine” povodom 30 godina od etničkog čišćenja Srba u Hrvatskoj.

Naslovna fotografija: Teodora Špirić