Споменик који је поделио Црну Гору

Подизање споменика Павлу Ђуришићу у Горњем Заостру изазвало је бурне реакције у Црној Гори и шире. Један дио друштва овај гест види као оправдано сјећање на српског војводу и жртву која је страдала од усташких руку, док други споменик сматрају спорним симболом прошлости коју треба превазићи. Овај текст настоји да прикаже сложеност ситуације, историјски контекст и ставове свих страна.

У Горњем Заостру, у околини Берана, свечано је откривен споменик Павлу Ђуришићу (1907–1945), српском војводи из Другог свјетског рата. Овај чин одржан је 8. августа 2025. године, у присуству митрополита будимљанско-никшићког Методија, представника Српске православне цркве, бројних грађана и потомака бораца четничког покрета. Иако је ријеч о значајном догађају за српски национални идентитет и сјећање, откривање споменика пратиле су бројне контроверзе и реакције супротстављених страна.

Биографија Павла Ђуришића

Павле Ђуришић рођен је 1907. или 1908. године у Беранама. По завршетку Војне академије стиче чин капетана. У вријеме Другог свјетског рата учествовао је у 13. јулском устанку 1941. године, а након његовог слома приступа четничком покрету под вођством генерала Драгољуба Михаиловића као командант за Црну Гору. Ђуришић је убрзо успоставио сарадњу са италијанским окупационим властима, што му је омогућило да наоружа своје јединице и бори се против партизанских снага.

Историја га је обиљежила као једног од најзначајнијих и најконтроверзнијих српских војвода у Другом свјетском рату, чије су јединице биле укључене у борбе против непријатеља српског народа, али и у судбоносне и тешке сукобе са муслиманским цивилним становништвом у региону. Његов крај био је трагичан: заробљен је у априлу 1945. године и страдао од усташке руке.

Његова храброст, патриотизам и жртва за српски народ заслужују да буду поштовани, мада његова историјска улога мора бити сагледана у свему свом сложеном контексту рата и окупације.

Хроника око подизања споменика

Иницијатива за подизање споменика у Горњем Заостру има дугу историју. Прве најаве појавиле су се још почетком 2000-их, али због политичких и правних препрека пројекат је више пута одложен и оспораван. Коначно, у љето 2025. године, уз благослов СПЦ и подршку локалних српских активиста, споменик је постављен и откривен 8. августа.

Свечаност је обиљежила литургија митрополита Методија, који је јасно поручио да је ријеч о актуализацији културног и националног памћења које нико не смије понижавати или оспоравати. Ипак, власти Црне Горе и дио јавности оспоравају законитост постављања споменика, сматрајући га симболом прошлости коју треба превазићи и заборавити.

Став Српске цркве и историчара

СПЦ, кроз глас митрополита Методија, ставља до знања да се сјећање на Павла Ђуришића мора чувати као дио српског историјског идентитета и да обиљежја овакве врсте нису само питање историје, већ и вјере и традиције. У том духу, СПЦ упозорава на покушаје да се културно памћење српског народа понижава и забрањује.

Историчари блиски српској струји наглашавају да Ђуришићев допринос борби за слободу српског народа у Црној Гори и даље заслужује поштовање, без обзира на тешке околности рата и компликоване односе са окупаторским снагама.

Споран законски оквир

Власти Црне Горе позивају се на Закон о забрани промоције фашизма, нацизма, усташтва и других облика геноцидних и тоталитарних режима („Службени лист Црне Горе“, бр. 064/19), усвојен 2019. године. Овај закон забрањује јавно постављање, одржавање или промоцију симбола, споменика, обиљежја и других форми јавног исказивања које величају или оправдавају фашистичке, нацистичке, усташке и друге тоталитарне или геноцидне режиме и њихове појединце.

Према тумачењу црногорских власти, споменик Павлу Ђуришићу, због његове улоге као четничког војводе који је сарађивао са италијанским окупаторима и чије су јединице оптуживане за учешће у ратним злочинима, представља симбол који је у супротности са овим законом .

С друге стране, српска страна и многи историчари истичу да је Ђуришић био борaц за српски народ и националну слободу, те да га закон о овом питању не би требало примјењивати, јер његово дјеловање није дио тоталитарних или геноцидних режима, већ део сложене и тешке историјске борбе.

Поставља се и питање ако је спорно подизање споменика Павлу Ђуришићу, шта онда рећи о бројним другим споменицима и обиљежјима у региону који такође изазивају контроверзе? Да ли овај случај може покренути талас уклањања споменика и у другим српским или несрпским срединама?

У времену када се историјске чињенице често изврћу, неопходно је чувати истину о борбама и жртвама, али и омогућити достојанствен дијалог о комплексности прошлости.

Насловна фотографија: Са откривања сломеника Павлу Ђуришићу у Горњем Заострогу (Преузето са портала Епархије будимљанско-никшићке – eparhija.me)

Извор: Слободна Херцеговина