Преминула последња два Дражина четника

Драга браћо и сестре ноћас 01. јула 2025. године, напустили су нас наши витешки ђедови Тома Бањанин Грачац (1927-2025) у Мелбурну у 22:30 и Митар Ребић Рогатица (1922-2025) у Сиднеју у 22:55 и заједно се преселише у Небеску Србију, наводи се у саопштењу које је потписало Захвално Српство. У тексту се даље наводи:

Тома Бањанин је једно од петоро мушке деце који су по избијању рата ступили у прве редове Динарске Четничке Дивизије,

Два брата му гину у рату као четници док њих тројица Миле, Марко и Тома се повлаче са својом дивизијом преко Пађана ка Словенији и Италији. У логору Еболи у Италији, Тома је похађао Богословску гимназију коју су држали свештеници љотићевци, Алекса Тодоровић, Рада Пауновић, Раде Миљковић и Ђорђе Лазић. Након Италије прелазе у Немачку где ступају у Енглеску војну службу. Ту је основана организација ,,Душан Силни” , где Тома постаје члан.

Након емиграције у Аустралију са своја три брата, организација мења име у ,,Српски Културни Клуб Свети Сава”, чији је Тома био доживотни члан. Након Немачке прелазе за Енглеску, а из Енглеске за Аустралију и настањују се у град Мелбурн. Са својим саборцима оснивају црквено школску општину у Мелбурну. Тома заједно са осталим Србима огранизује Прву Српску подружницу бивших ратника и официра и од тада учествију на АНЗАК дану у Мелбурну, где на дан 25. Априла марширају сви савезници у оба Светска рата.

Аустралија је земља која је признала четнике као своје савезнике и све официре који су били у заробљеништву као ветеране Другог светског рата, и то је био велики ударац за ондашњу УДБУ и комунистичку Југославију.

Тако је Четник Војводе Ђујића, Тома Бањанин (98) са својом браћом марширао улицама Мелбурна сваке године до своје смрти.Митар Ребић (103) је био Четник чувене ,,Летеће Рогатичке Бригаде“, славног Војводе Јевђевића. Након рата преко Грчке емигрира за Аустралију и долази у Сиднеј где постаје члан Организације Српских Четника ,,Равна Гора”, и заједно са својим земљаком Рајком Вукојчићем су марширали улицама Сиднеја од 1951 године.

Где год били њих двојица су до последњег дана били верни Српској Православној Цркви и својим националним патриотским организацијама.
И као такви у свом Четничком духу никада нису пропуштали Дражин Дан 17. Јулa када се обележавао, да ли то био Сиднеј, Мелбурн, Аделајд или Камбера, прелазили су велике раздаљине одавајући помен својој палој браћи и свом команданту Ђенералу Михаиловићу.

Трагом мученика и хероја оставили су своје кости далеко од Одаџбине оставивши у аманет огромне Српске колоније будућим нараштајима.
Годинама су слали донације и прилоге нашим Србима у Отаџбини и црквама у милионским цифрама, а оно што су оставили на петом континету сада броји 33 Црквено школске општине.

Нека им је вечна слава и хвала

Захвално Српство

С ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!!!