Поново захтев за усвајање резолуције о геноциду над Србима

Представници Организационог одбора „Апела за усвајање предлога резолуције о усташком геноциду Независне Државе Хрватске /НДХ/ над Србима, Јеврејима и Ромима од 1941. до 1945. године“ позвали су Владу и Скупштину Србије да усвоје приједлог те резолуције до 15. фебруара, када садашњем сазиву парламента истиче мандат.

Најстарији посланик у Скупштини Србије и преживјели логораш Јасеновца и још пет логора у НДХ Смиља Тишма, као иницијатор резолуције, и Гојко Рончевић Мраовић, који је као дјечак прошао кроз пакао усташког логора Јастребарско, упутили су захтјев предсједнику Владе Србије Ани Брнабић да се Влада изјасни о приједлогу резолуције и иницира посебну сједницу Скупштине о том документу.

Они су подсјетили да се група посланика 7. децембра прошле године изборила да приједлог резолуције уђе у скупштинску процедуру, али не и да буде уврштен у дневни ред парламента, јер је за то први пут гласало десеторо, а у другом покушају 44 посланика, што је било недовољно.

Захтјеве које су упутили Тишма, по којој је предложени документ о усташком геноциду назван „Смиљина резолуција“, и Рончевић на данашњој конференцији за новинаре подржали су професор Миладин Шеварлић као предсједник Организационог одбора „Апела за усвајање приједлога резолуције“, доктор Бранислав Несторовић и професор на Факултету безбједности у Београду Илија Кајтез.

Шеварлић је најавио да ће се представници одбора и они који их подржавају од сутра окупљати пред Владом Србије и чекати док их не прими Брнабићева и док им не каже да ли је Влада за или против приједлога резолуције.

Тишма је, говорећи о значају резолуције, функционерима Владе, колегама из парламента и јавности поручила да имају на уму да су они који не памте своје жртве и злочине над сопственим народом осуђени на пропадање и нестајање.

-Уважамо све жртве осим наших, а наша Скупштина је још 2011. донијела декларацију о злочину у Сребреници, док се не прихвата наш приједлог резолуције о усташком геноциду. Потребно је да парламент Србије осуди усташки геноцид како се не би правила замјена теза да су Срби геноцидан народ, а да други гаје европске вредности – рекла је Тишма.

Рончевић је оцијенио да је усвајање резолуције историјска шанса да се „прекине континуитет геноцида над Србима“.

-Тај континуитет траје од злочина „Вражје дивизије“ у Првом свјетском рату, преко усташког геноцида у НДХ, поратног МАСПОК-а, терористичких акција усташке емиграције до Олује као највећег етничког чишћења у послератној Европи и све до недавног војног пакта Загреба и Приштине – рекао је Рончевић.

У приједлогу резолуције наводи се да је њен циљ да трајно сачува сјећање на усташкки геноцид, као и суочавање са прошлошћу и ограђивање од злочина, што ће допринијети добросусједским односима будућих генерација.

Предлагачи су истакли да је њихов мотив за доношење резолуције идеја да усташка злодјела и Холокауст уђу у колективну меморију човјечанства као опомена да се такви злочини никада не понове.