Огледало времена и претеча модерних часописа (13)
Књига „Господар књига“ Предрага Савића, која је већ изазвала велико интересовање читалачке публике и стручне јавности, у овом наставку доноси једно од најузбудљивијих поглавља о издавачком подухвату Анатолија Ивановића — причу о илустрованом недељнику „Панорама“, медијском феномену који је у међуратном Београду поставио нове стандарде визуелне културе и модерног издаваштва.
„Панорама“, илустровани недељник који се појавио у Београду средином тридесетих година, представљала је један од најзначајнијих докумената визуелне културе између два светска рата и својеврсну хронику епохе у којој је Краљевина Југославија настојала да се представи као модерна европска држава. То није био само магазин — то је био пројекат културне самосвести, огледало времена у ком су се новинарство, уметност, политика и друштво стопили у препознатљив стил. На његовим насловним странама смењивали су се портрети државника, краљева и премијера, призори са ратних фронтова и војних парада, филмске диве и глумци, егзотични обичаји и масовна ходочашћа, спортске утакмице, рекорди авијације и сцене из свакодневног живота. Свака насловна страна била је порука, а сваки број визуелни догађај.
„Панораму“ је уредио и обликовао Анатолиј Ивановић — руски емигрант, издавач и визионар који је у Београду створио „Народну просвету“. За њега овај часопис није био пука илустрована ревија, већ моћно средство културне комуникације и промоције књиге. Под његовим руководством „Панорама“ је постала инструмент ширења читалачке културе и продора „Народне просвете“ у најшире слојеве друштва.
Ивановић је рано уочио да се култура може приближити масама ако се представи у атрактивној визуелној форми. Зато су у часопису објављиване рекламе за књиге, представљања аутора, спискови нових издања и купони за попуст у књижарама. Часопис и књига деловали су као јединствен систем — „Народна просвета“ је нудила садржај, а „Панорама“ визуелни утицај.
У раним бројевима већ су биле јасно профилисане рубрике. „Политика“ је доносила портрете владара и државника. У септембарском броју 1933. (бр. 12) објављен је портрет младог краља Петра II у свечаној униформи, поводом његовог дванаестог рођендана, са легендом „Наш млади краљ“. У априлу 1934. „Панорама“ је донела фотографију кнеза Павла при изласку из Саборне цркве после свечаности, док гардисти стоје у строју. У јануару 1935. објављен је портрет краља Џорџа V са натписом „Прошла једна епоха“, а већ у фебруару портрет Едварда VIII под насловом „Нови краљ, ново доба“. Јул 1935. обележио је број са Миланом Стојадиновићем у белом оделу и са моноклом — симболом нове политичке енергије. Ове насловнице нису биле пуки документи већ пажљиво грађени симболи државног континуитета.
Рубрика „Ратне репортаже“ пратила је светске сукобе. У јесен 1935. „Панорама“ је приказала призоре из Абисиније: италијанску „Дебелу Берту“ у дејству, абисинског војника на нишану и принца Маконена с пушком. Кратки натписи — „Рат у прашини“, „Поглед кроз нишан“, „Млади принц у боју“ — појачавали су драматичност. Ивановић је желео да читаоцу приближи даљину и створи утисак непосредног сведочења.
Најгламурознија је била рубрика „Филм и позориште“. У броју од 14. децембра 1935. (бр. 50) објављена је Ани Луис из Warner Bros-а у улози из „Сна летње ноћи“, у празничном броју 28. децембра (бр. 52) Ширли Темпл са натписом „1936“, почетком јануара 1936. (бр. 3) Рошел Хадсон у купаћем костиму, а у фебруару (бр. 7) Лида Барова. Ивановић је веровао да филмске звезде имају и васпитну улогу — њихова појава је требало да буде модел укуса и елеганције.
Рубрика „Религија и друштво“ спајала је веру и национални идентитет. У броју од 5. октобра 1935. објављена је фотографија краља Александра на освећењу Храма славе, окруженог свештенством и војском, са снажним светлосним ефектом. Два месеца раније, 21. септембра, приказано је ходочашће у Нокеру у Исландији, са морем свећа и клечећим верницима. Ивановић је инсистирао на достојанству и тишини фотографије.
„Спорт и друштво“ била је једна од најпопуларнијих рубрика. У броју из јула 1935. (бр. 29) објављена је ваздушна фотографија соколског пливачког строја од 185 ученика са натписом „Народ у покрету“. Уследили су снимци веслачких такмичења на Сави и сцена са београдских купалишта. Спорт је тумачен као симбол реда, виталности и заједништва.
„Техника и свет“ доносила је приче о научним подвизима. У броју од 6. јула 1935. приказана је пилоткиња Мари Хилс која је достигла висину од 11.500 метара („Жене освајају небо“), а 20. јула (бр. 31) Карина Негром са рекордом од 12.000 метара („Изнад облака“). Ови прилози нису били сензационализам већ сведочанство модерног доба.
„Егзотика и свет“ водила је читаоце у далеке крајеве: избор лепоте међу америчким староседеоцима у Сан Дијегу („Плава ружица прерије“) и индијски брамин у молитви на Гангу. „Панорама“ је тиме постајала прозор у свет.
Посебно место имала је рубрика „Фотографија и репортажа“. У броју од 9. марта 1935. читаоци су позвани да шаљу своје фотографије на конкурс, а убрзо је објављен портрет београдских фоторепортера са натписом „Они који виде први“. Тако је Ивановић афирмисао фотографију као уметност.
Под његовом уредничком палицом „Панорама“ је израсла у најмодернији југословенски магазин свога доба — истовремено медиј, школа укуса и комерцијални систем. Ивановић је унутар часописа покренуо и пратеће едиције — „Популарна библиотека“, „Панорама књижевности“ и „Панорама света“ — са приступачним издањима белетристике, путописа и биографија. Корице тих књига често су преузимале фотографије са насловница часописа, што представља рани пример визуелног брендирања у домаћем издаваштву. „Панорама“ је постала рекламни мотор „Народне просвете“, а огласи за књиге били су органски уклопљени у уређивачки концепт.
Др Ивана Божовић у својој дисертацији наглашава да је „Панорама“ била први потпуно модерни илустровани недељник у југословенском простору који је фотографију претворио у културни капитал и средство образовања читалаца, повезујући публику штампе и публику књиге у јединствен модел европског издаваштва.
Када се бројеви „Панораме“ посматрају у целини, они чине велику визуелну симфонију у којој се политика, филм, спорт, религија, техника и лепота прожимају у јединствен културни образац. „Панорама“ није била само часопис — била је поглед на свет и један од најуспешнијих медијских пројеката Анатолија Ивановића.
