На далекој Малти спомен-клупа посвећена Светозару Ливади

Велики српски научник и сведок једног трагичног времена добар део живота посветиоо је разобличавању усташких злочина над Србима

Пише: Предраг Савић, књижевник  и адвокат

Приликом недавне посете Малти, у приморском граду Марсаскали, у  Спомен парку, нађох и спомен-клупу посвећену великом и непоновљивом професору др Светзару Ливади.

Име Светозара Ливаде, човека који је оставио неизбрисив траг разоткривајући усташка злодела, страдање и етничка чишћења Срба, нашло је своје место и на овом медитеранском острву, далеко од Кордуна, Баније и Крајине о којима је писао и сведочио читавог живота.

Представници српске дијаспоре на Малти верују да неко од потомака Светозара Ливаде данас живи на овом острву, те да је управо због тога у Марсаскали подигнута спомен-клупа у знак сећања на великог научника и сведока једног трагичног времена.

На порталу „Новости“, у тексту „Ин мемориам Светозар Ливада: Револуционар и научник“, истакнуто је да је Ливада био „једна од најупечатљивијих личности српске заједнице у Хрватској“, човек који је спојио искуство ратника, научника и сведока трагичних историјских процеса. Објављено је и да је као дечак прошао страхоте НДХ, да је рано ступио у партизанске јединице и да је вишеструко рањаван, што је снажно одредило његов каснији научни и животни пут.

У тексту портала „Новости“ посебно је наглашено да је Светозар Ливада остао упамћен као „хроничар нестајања Срба у Хрватској“, човек који је деценијама статистиком, демографијом и теренским истраживањима бележио гашење српских села, старење становништва и последице рата и прогона.

Његову биографију преноси и новосадска издавачка кућа Прометеј⁠, где је објављено да је професор др Светозар Ливада рођен 1928. године у Горњем Примишљу код Слуња. После завршеног Филозофског факултета у Загребу, докторирао је 1975. године са темом из руралне социологије. Како је наведено у биографском запису „Прометеја“, на Филозофском факултету у Загребу предавао је Социјалну демографију, био један од оснивача постдипломског студија геронтологије на Медицинском факултету у Загребу, а од 1963. до 1972. године и члан саветодавне ad hoc групе за руралну социологију при међународној организацији ФАО.

У биографији коју је објавио „Прометеј“ посебно је истакнуто да је Ливада био „један од оснивача и обновитеља свих српских институција у Републици Хрватској“ и да спада у ред „најсвестранијих познавалаца, аналитичара и непристрасних критичара грађанске стране рата“. Наводи се и да је 1997. године објавио капиталну књигу „Етничко чишћење – злочин стољећа“ у издању СКД „Просвјета“ из Загреба, док је друго издање штампано 2002. године.

Управо та књига постала је једно од најпотреснијих сведочанстава о демографском и духовном слому српског народа у Хрватској. Ливада није писао језиком дневне политике, већ језиком бројева, научних анализа, пописа, статистике и теренских истр

аживања. Зато су његове студије биле толико узнемирујуће — јер су показивале размере нестанка читавих заједница.

На порталу „Новости“ објављено је и да је Светозар Ливада био човек који „није остао затворен у кабинету“, већ је током ратова деведесетих био ангажован у хуманитарним и мировним иницијативама, сарађујући са међународним организацијама и покушавајући да документује страдања цивила и разарања. И у томе се огледа његова величина — био је научник, али и сведок времена; професор, али и човек народа.

Зато је сусрет са спомен-клупом у Марсаскали имао посебну симболику. На Малти, на раскршћу медитеранских путева и цивилизација, стоји скромно обележје посвећено човеку који је читав живот провео трагајући за истином о страдању, прогону и нестајању свог народа.

Насловна фотографија: Предраг Савић наклупи посвећеној др Светозару Ливади