Мудрости монаха са Свете горе

Грчке пословице и изреке које су монаси са Свете горе атонске сачували и које користе у свакодневном разговору садрже вишевековну мудрост и сакупљено животно искуство многих покољења. Преношене су усмено и као такве сачуване су и до данашњих дана да нам служе у свакој прилици.

Брат остаје брат, чак и ако је непријатељ.

Библиотека је за ум апотека.

Велики за богате не могу бити криви.

Векови копирају један другог.

Камила не види своју грбу.

Ухватио си се у коло – мораш играти.

За непријатеља који одлази, изгради златни мост.

Док дете не заплаче – мајка не разуме.

Јефтиноћа поједе више новца.

Ако не хвалиш свој дом, он ће се срушити и придавити тебе.

Ако успеш да схватиш зашто си рођен, схватићеш и све остало.

Грех исповеђен, на пола је опроштен.

И зидови имају уши.

Због чавли потковица се губи.

​Ко спава ујутру – банчи увече.

Боље одвојено и у љубави, него близу и у свађи.

Мало по мало и незрело грожђе постаје мед.

Море је плаво, али ветар га чини црним.

Моје ново решето, где да те окачим?

Не кокодаче кокошка увек тамо где је јаје снела.

Никад не питајте о томе, што вас се не тиче, и никада нећете имати проблема.

Магарац мисли о своме, а гонич има друге планове.

Једни сањају о бради, други који је имају, на њу пљују.

Од малог и убогог, увек ћеш истину сазнати.

Магарцу су на лири свирали, а он зурио у њих.

Орао муве не лови.

Спознај себе.

​Између два зла, нећеш наћи шта је боље.

Рана од ножа се лечи, а за рану од језика нема лека.

Највеће богатство је у добром срцу, није у великој торби.

Стогодишњег магарца нећеш научити новом ходу.

Гледај, куда идеш, и доћи ћеш куда гледаш.

Споља гладац – а у срцу труло.

Зрно по зрно, врећу пуни.

Чисто небо муње се не плаши.