Митови и истине о генетском саставу Срба

Безброј чланака је написано о Србима, њиховој историји, квалитетима, манама, победама и поразима, њиховој храбрости и срамоти. Али ко су Срби генетски? Колико различитих крви тече нашим балканским венама и како су нас ти различити генски фондови обликовали у оно што смо данас?

За остатак света, Срби се сматрају Словенима, или јужнословенском етничком групом, како нас антрополози и историчари воле називати, који су дошли на Балканско полуострво у 6. и 7. веку. Према речима српског физичког антрополога Живка Микића, средњовековно становништво Србије развило је фенотип који је представљао мешавину словенских и аутохтоних балканских динарских особина. Микић тврди да су динарске особине, попут брахикефалије и веће висине од просечне, од тада доминантне над словенским особинама међу Срби.

Пољски антрополог и етнограф Јан Чекановски описује динарски тип као „особу са светлом кожом, тамном косом од тамносмеђе до тамноплаве и широким распоном боја очију; висок раст, брахицефална лобања, дугачко лице, веома узак и истакнут нос, понекад орловски; витак тип тела и веома велика стопала“.

Дакле, какав је српски генетски састав? Колико смо заиста Словени, а колико мешавина различитих народа који су вековима насељавали овај део света?

Научници који учествују у „Српском ДНК пројекту“ већ пет година трагају за одговором о пореклу Срба.

Њихова открића су показала да преко половине Срба носи гене својствене словенским народима. Петина има гене са траговима предсловенских становника Балкана, док генетски запис осталих припадника српског народа указује на „присуство“ разних других народа/освајача – Келта, Гота и Нормана.

Пројекат је дао неке заиста изненађујуће резултате, разбијајући одређене митове о Србима, наиме да смо полутамну боју коже наследили од Турака који су владали Србијом скоро четири века. Истина је да су српски и турски гени веома различити и да наша „тамна“ боја коже потиче од старих балканских досељеника попут Трачана, Илира и Дачана са којима су се Словени помешали по доласку на Балкан. Заправо, Турци су генетски много ближи Италијанима него Србима.

 

 

Према речима Јовице Кртинића, једног од иницијатора овог пројекта, истраживање је спроведено систематски, веома је поуздано и засновано је на тестирању Y ДНК хромозома, који се, непромењени, преносе са очева на синове.

„Генетска генеалогија не препознаје искључиво енглеске, немачке, српске или турске гене, јер ниједна нација није генетски хомогена“, објашњава Кртинић. „Уместо тога, користи се термин ‘хаплогрупа’“, додаје он. Хаплотип је група гена у организму који се наслеђују заједно од једног родитеља.

Структура аутозомне ДНК Срба, према сајту ancestry.com, заснована је на северноевропском (39%), медитеранско-атлантском (27%) и кавкаском супстрату (22%), који заједно чине преко три четвртине генома, што је приближно европски стандард.

Пре годину дана, Ал Џазира је такође известила о новим налазима у вези са генетском мапом Балкана, која су бацила другачије светло на оно што се раније сматрало балканском генетском аксиомом.

Према молекуларно/биолошким налазима, генетска мапа Европе баца потпуно ново светло на вековну дискусију и доноси неколико занимљивих, непобитних чињеница. Што се тиче балканских народа, главна вест је да међу њима нема већих разлика. Срби и Македонци су готово идентични (96%), као и Бошњаци и Срби. Хрвати имају нешто већи проценат западноевропских гена, али у поређењу са другим хаплогрупама, не разликују се толико.

У смислу „биолошког братства“, Срби су најближи Хрватима, Бошњацима, Мађарима, Румунима, Бугарима, Словацима, Пољацима, Аустријанцима, Грцима, Италијанима и Немцима, док су Руси и Молдавци мање слични по генетском саставу Србима.

„Анализа добијених података показала је да Македонци имају најсличнији ДНК профил са Бугарима и Србима, а Хрвати са Бошњацима и Србима“, рекао је др Златко Јаковски из Института за судску медицину у Скопљу.

Закључно, антрополози се слажу да „природа не познаје ‘нације’“ и додају да је „комплетна парадигма генетике у потпуној супротности са парадигмом ‘нације’, јер су сви људи комбинација различитих група гена“.

Извори: Википедија, Ал Џазира, Натионал Геограпхиц, Недељник/Фотографије: Russia Beyond