„Господар књига“ стигао на Малту

Дело српског књижевника и адвоката Предрага Савића о белом Русу Анатолију Ивановићу промовисано је у Гзири у оквиру Трећег форума српске књижевне дијаспоре

Књижевно вече поводом представљања књиге „Господар књига: Улога Анатолија Ивановића, белог Руса, у стварању српских великана“ аутора књижевника и адвоката Предрага Савића одржано је у Парохијској цркви у Гзири на Малти, у оквиру Трећег форума српске књижевне дијаспоре, у организацији малтешког Удружења Света Јелена Анжујска и  Уметничке групе АРТЕ из Београда.

Догађај је окупио  припаднике српске заједнице, љубитеље књижевности и поштоваоце историјске публицистике. Посебну пажњу изазвало је  уводно излагање Миодрага Јакшића, уредника књиге и суиздавача, који је говорио о резултатима Савићевог вишегодишњег истраживања и настанку књиге. Јакшић је истакао да се ово дело темељи на ексклузивној архивској грађи и подацима из књига из издања Народне просвете којe je Савић десетак година куповао на бувљацима и антикварним књижарама.

Миодраг Јакшић и Предраг Савић на промоцији

У публици су се, између осталих, налазили и отправник послова Амбасаде Републике Србије у Републици Малти Бошко Шукић, као и парох Ристо Горанчић, што је дало додатни значај овом културном догађају и потврдило његов шири друштвени и национални значај за српску дијаспору.

Предраг Савић је у свом обраћању изложио кључне теме које су обухваћене и у фељтону објављеном на порталу „Тамо далеко“, заснованом на његовој књизи. Говорећи пред публиком, аутор је нагласио да је реч о првом систематском покушају да се на основу архивске грађе, породичних сведочења и до сада мало коришћених докумената реконструише живот и дело Анатолија Ивановића — белог руског емигранта који је у Београду створио једну од најмоћнијих издавачких империја међуратне Југославије.

Посебан део излагања био је посвећен животном путу Анатолија Ивановића — од Ростова на Дону, преко ратних и емигрантских искустава, до Београда, где је основао и развио „Народну просвету“, као и каснијем прекоокеанском изгнанству. Савић је детаљно говорио о улози генерала Врангела и ширем таласу беле емиграције, истичући њихов пресудан утицај на модернизацију културног и издавачког живота у Србији и Југославији.

У наставку је посебно осветљен настанак, успон и технолошки врхунац „Народне просвете“, која је, како је истакнуто, представљала не само издавачку кућу већ и праву културну институцију. Говорио је и о интелектуалном кругу који се окупљао око ове куће, пре свега о Исидори Секулић, али и о другим значајним личностима међуратне културе.

Савић је подсетио и на судбине појединих аутора и сарадника „Народне просвете“, међу којима су Десанка Максимовић, Сергеј Сластиков и Аница Савић Ребац, као и на идеолошки прогон Бранка Лазаревића и трагичан крај Ника Бартуловића. Посебно место у излагању заузео је велики издавачки подухват „Библиотеке српских писаца“, као и улога  Исудире Секулић и Милана Кашанина и других врхунских уредника који су обликовали културну мисију ове куће.

Део књижевног опуса Предрага Савића

Највећу пажњу публике изазвали су делови излагања који се односе на драматичне ратне године. Савић је говорио о такозваном „Хитлеровом списку“ и бекству Анатолија Ивановића из окупираног Београда, уз потресна сведочења о судбини Геца Кона и нацистичкој пљачки штампарије „Народне просвете“. Посебно је наглашена прича о избављењу Александра Ивановића са Бањице, која је, како је истакнуто, документована на основу гестаповских записника, досијеа БДС-а и породичних трагова.

Завршни део излагања био је посвећен тешкој судбини породице Ивановић у егзилу у Бразилу и Венецуели, нестанку сина Николе у Јужној Америци, смрти Анатолија Ивановића у прекоокеанству, као и његовој каснијој судској рехабилитацији. Посебно је истакнута чињеница да борба наследника за реституцију одузете имовине „Народне просвете“ још увек није окончана.

Књижевно вече у Гзири протекло је у изузетној атмосфери, уз живо интересовање публике након излагања. На крају Јакшић је истакао:

-Тема коју је Предраг Савић отворио својом књигом и фељтоном има снажан одјек не само у научним и културним круговима, већ и међу широм српском јавношћу у дијаспори. Овај догађај представља значајан допринос очувању културног памћења и афирмацији заборављених личности које су обликовале српску културу 20. века.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *