„Господар књига“ стигао на Малту

Књижевно вече поводом представљања књиге „Господар књига: Улога Анатолија Ивановића, белог Руса, у стварању српских великана“ аутора књижевника и адвоката Предрага Савића одржано је у Парохијској цркви у Гзири на Малти, у оквиру Трећег форума српске књижевне дијаспоре, у организацији малтешког Удружења Света Јелена Анжујска и  Уметничке групе АРТЕ из Београда.

Догађај је окупио  припаднике српске заједнице, љубитеље књижевности и поштоваоце историјске публицистике. Посебну пажњу изазвало је  уводно излагање Миодрага Јакшића, уредника књиге и суиздавача, који је говорио о резултатима Савићевог вишегодишњег истраживања и настанку књиге. Јакшић је истакао да се ово дело темељи на ексклузивној архивској грађи и подацима из књига из издања Народне просвете којe je Савић десетак година куповао на бувљацима и антикварним књижарама.

У публици су се, између осталих, налазили и отправник послова Амбасаде Републике Србије у Републици Малти Бошко Шукић, као и парох Ристо Горанчић, што је дало додатни значај овом културном догађају и потврдило његов шири друштвени и национални значај за српску дијаспору.

Предраг Савић је у свом обраћању изложио кључне теме које су обухваћене и у фељтону објављеном на порталу „Тамо далеко“, заснованом на његовој књизи. Говорећи пред публиком, аутор је нагласио да је реч о првом систематском покушају да се на основу архивске грађе, породичних сведочења и до сада мало коришћених докумената реконструише живот и дело Анатолија Ивановића — белог руског емигранта који је у Београду створио једну од најмоћнијих издавачких империја међуратне Југославије.

Посебан део излагања био је посвећен животном путу Анатолија Ивановића — од Ростова на Дону, преко ратних и емигрантских искустава, до Београда, где је основао и развио „Народну просвету“, као и каснијем прекоокеанском изгнанству. Савић је детаљно говорио о улози генерала Врангела и ширем таласу беле емиграције, истичући њихов пресудан утицај на модернизацију културног и издавачког живота у Србији и Југославији.

У наставку је посебно осветљен настанак, успон и технолошки врхунац „Народне просвете“, која је, како је истакнуто, представљала не само издавачку кућу већ и праву културну институцију. Говорио је и о интелектуалном кругу који се окупљао око ове куће, пре свега о Исидори Секулић, али и о другим значајним личностима међуратне културе.

Савић је подсетио и на судбине појединих аутора и сарадника „Народне просвете“, међу којима су Десанка Максимовић, Сергеј Сластиков и Аница Савић Ребац, као и на идеолошки прогон Бранка Лазаревића и трагичан крај Ника Бартуловића. Посебно место у излагању заузео је велики издавачки подухват „Библиотеке српских писаца“, као и улога  Исудире Секулић и Милана Кашанина и других врхунских уредника који су обликовали културну мисију ове куће.

Највећу пажњу публике изазвали су делови излагања који се односе на драматичне ратне године. Савић је говорио о такозваном „Хитлеровом списку“ и бекству Анатолија Ивановића из окупираног Београда, уз потресна сведочења о судбини Геца Кона и нацистичкој пљачки штампарије „Народне просвете“. Посебно је наглашена прича о избављењу Александра Ивановића са Бањице, која је, како је истакнуто, документована на основу гестаповских записника, досијеа БДС-а и породичних трагова.

Завршни део излагања био је посвећен тешкој судбини породице Ивановић у егзилу у Бразилу и Венецуели, нестанку сина Николе у Јужној Америци, смрти Анатолија Ивановића у прекоокеанству, као и његовој каснијој судској рехабилитацији. Посебно је истакнута чињеница да борба наследника за реституцију одузете имовине „Народне просвете“ још увек није окончана.

Књижевно вече у Гзири протекло је у изузетној атмосфери, уз живо интересовање публике након излагања. На крају Јакшић је истакао:

-Тема коју је Предраг Савић отворио својом књигом и фељтоном има снажан одјек не само у научним и културним круговима, већ и међу широм српском јавношћу у дијаспори. Овај догађај представља значајан допринос очувању културног памћења и афирмацији заборављених личности које су обликовале српску културу 20. века.