Gent jede ono što sam uzgaja, može li Beograd?
Grad Gent u Belgiji prepoznat je širom Evrope kao lider u transformaciji urbanog sistema ishrane. Kroz svoju krovnu strategiju „Ghent en Garde“ (Gent na straži), lansiranu još 2013. godine, grad je uspešno povezao lokalnu proizvodnju i jede ono što sam uzgaja, što se ostvaruje kroz mrežu urbanih bašti i inovativnih modela poljoprivrede.Sistem odlično funkcioniše i iz godine u godine se čak unapredjuje.
Krenulo se od napuštenih industrijskih zona kao što je bio gradski okrug Rabot koja je transformisana u prostor sa preko 80 malih parcela za baštovanstvo. Stanovnici okolnih zgrada, koji inače nemaju dvorišta, ovde uzgajaju sopstveno povrće i začinsko bilje. Ove bašte nisu samo izvor hrane, već su vremenom postala i mesta okupljanja različitih etničkih i socijalnih grupa, čime se jača lokalna zajednica.
Pored malih urbanih parcela, u okolini Genta i na njegovim obodima razvijen je snažan sistem CSA (Community Supported Agriculture) – Poljoprivreda podržana od strane zajednice. Građani unapred finansiraju lokalne farmere kupovinom godišnjih pretplata.
Mnoge od ovih farmi funkcionišu po principu gde građani sami odlaze na njive i beru plodove koje su platili kroz članstvo, čime se obezbeđuje maksimalna svežina i eliminišu troškovi transporta i pakovanja.
Strategija „Ghent en Garde“ ne oslanja se samo na entuzijazam pojedinaca, već je duboko integrisana u gradske institucije. Grad je promenio pravila javnih nabavki za školske i bolničke kuhinje. Prioritet imaju lokalni, organski proizvodi uzgajani u neposrednoj blizini grada. Mnoge škole u Gentu imaju sopstvene mini-bašte u kojima deca uče kako da uzgajaju hranu, koju kasnije konzumiraju u školskim menzama.
Koncept „jedeš ono što uzgajaš“ u Gentu je doneo merljive ekološke prednosti. Hrana ne putuje stotinama kilometara do tanjira (koncept „nula kilometara“). Građani koji sami uzgajaju hranu imaju veću svest o njenoj vrednosti, što drastično smanjuje količinu bačene hrane. Čak i građani koji ne uzgajaju hranu sami, mogu je kupiti direktno od proizvođača na specijalizovanim gradskim pijacama.
Gent je ovim modelom dokazao da moderan evropski grad može postati održiviji i prehrambeno nezavisniji ako aktivno uključi svoje stanovnike u proces proizvodnje hrane.
Može li recimo Beograd, neki drugi grad ili više njih u Srbiji da sledi primer Belgijanaca?
