Тесла се дивио Луки Филипову Драгишићу
Био је толико фасциниран јунаштвом Луке Филипова, да је о њему често причао и америчким пријатељима, а главном уреднику ревије „Securi“, познатом америчком новинару Роберту Џонсону, дао је надимак – Лука Филипов. Његову супругу, Кетрин, звао је – мадам Филипов, а све скупа их је ословљавао са – породица Филипов.
Др Љубомир Вујовић је у Теслиној оставштини пронашао забиљешке са описима битке, скицама, именима Николе Првог, Пека Павловића, Петра Вукотића, Лазара Сочице, Луке Вукаловића, Јола Пилетића и других јунака. Посебно је интересантна биљешка о Луки Филипову Драгишићу, Пиперу који је заробио турског војсковођу Осман-пашу.
У Њујорку је средином 80-тих година 20 вијека штампана монографија о Николи Тесли на енглеском и српском језику. У њој се на неколико мјеста помиње Лука Филипов, као један од омиљених јунака великог свјетског научника.
Вјеровали или не, у тој монографији се нашао и овај цртеж – портрет Луке Филипова, који је пронађен у заоставштини Николе Тесле.
Тесла се бавио и превођењем српске поезије на енглески. Тако је превео 13 пјесама Јована Јовановића Змаја, па и једну која носи наслов „Лука Филипов“. Ево пар строфа:
Љубитељи књижевности Луку Филипова знају из романа „Зелена чоја Монтенегра“ Мома Капора и Зука Џумхура, у којој се препричава једна занимљива анегдота:
„Књаз је наградио Луку Филипова за јунаштво, дарујући му велику земљу у долини ријеке Зете. Али, Лука Филипов је потом непрестано долазио под чувени брест крај Биљарде да моли Књаза за разне ствари, а када би овај то одбио, с прекором је говорио: А био сам ти добар кад сам ти довео Осман-пашу!
Пошто му је дао и новац да подигне кућу, Књаз се изнервирао кад му је Лука тражио и волове да обрађује земљу. Кажу да му је љутито одбрусио: Не, него да ти је и орем!
Прича се да су перјаници једног дана, пошто је већ добио све што је тражио, најавили Луку Филипова и да је Књаз питао – шта сад опет тражи? Рекоше да овај пут не тражи ништа, само се ужелио да види Господара, па потегао чак из Зете, јер га је недавно сањао…
Књаз Никола нареди да га припусте под брест.
-Помаже Бог, Господару! – поздрави га смерно Лука Филипов.
-Бог ти помог’о Лука! Шта желиш?
-Ништа, честити Господару, само сам те ономад сањао, па се ужељех да те видим.
-А како си ме сањао, Лука?
-Сањао сам, Господару, како ми поклони дванаест дуката!
Књаз се насмија и извади из кесе неколико дуката, те их пружи Луки; овај их истог часа преброја и рече:
-Овдје су четири дуката, Господару, а ја сањао да их је дванаест.
-Камо среће да га ниси ни ватао – повика Кнез из свег гласа. – Лакше би ми било стотину Осман-паша, него ти један!“
Текст: Драган Мишковић
