Srbi italijanski kraljevi

Vitorio Emanuel Treći bio je italijanski vladar i srpski zet, njegov sin Umberto Nikola Drugi Savojski bio je 33 dana kralj Italije, a njegova ćerka je bila carica Bugarske

Piše: Dr Marko Lopušina

Od srednjeg veka, pa do 20. milenijuma Srbi su u evropskim državama imali dvadesetak kraljica i kraljeva. Vladari stranih zemealja, a naše krvi stolovali su od Hrvatske, Ugarske preko Ukrajine i Poljske do Rusije i Italije. Među njima najviše je bilo krunisanih glava, Srba i Srpkinja po majci, koje su bile udate za evropske velmože i monarhe.

Od svih srpskih princeza i kraljica najpopularnija i najlepša je bila je Jelena Petrović Njegoš ili Jelena Savojska. Bila je udata za italijanskog kralja Vitorija Emanuela Treći (1869-1947.) i bila je pretposlednja kraljica Italije. Rođena je na Cetinji, ali je mladost provela na ruskom carskom dvoru. Škola za dame u Smoljnom nije joj se dopadala, a ni ruski jezik. Volela je medicinu, francuski jezik i balove. Bila je veća zavodnica od sestara princeze Milice i princeze Stane u Moskvi i Petrogradu. Priča se da je Marko fon Manenhajm hteo da je veri.

Na prijemu povodom venčanja cara Nikolaja Drugog i princeze Aleksandre, međutim princeza Jelena Petrović Njegoš upoznala je napuljskog princa Vitorija Emanuela Trećeg.

-Ja Vas pitam dajete li mi svoju ruku i saglasnost da ćete me uzeti, a ja Vam nudim moju. Ja vas hoću, pa ćemo se docnije zanimati kod mojih i vaših roditelja da nam daju saizvoljenije i blagoslov!

Ovim rečima je italijanski princ Vitorio Emanuel, koji je došao 1896. godine na Cetinje u goste knezu Nikoli Petroviću Njegošu zaprosio njegovu ćerku princezu Jelenu. Tako je u kratkom dijalogu rešeno ono na čemu su gotovo dve godine radile diplomatije Crne Gore i Italije.

– Princ Viktorio Emanuel i Jelena, koju su u jednom zapisu opisali kao „visoku, skladnu, sa kosom tamnijom od noći a očima ranjene srne“, nisu se više odvajali. Prelepa tamnokosa princeza, kćerka vladara i pastira, imala je, pored dobrote, velikodušnosti i jednostavnosti, i svojstva prave vrline rođene kraljice – zapisao je biograf  Renato Barnesko.

Princeza Jelena Petrović Njegoš rođena je 1873. godine kao jedno od dvanaestoro kneževe dece. Krstio je ruski car Aleksandar II Romanov. Odrasla je uz švajcarsku guvernantu u vreme kada je Crna Gora ratovala i krvarila. Sa deset godina princezu Jelenu su uputili na školovanje u Rusiju, u Petrograd, na institut Smoljni, koji se nalazio pod caričinim patronatom. Otkrila je u sebi slikarske slonosti.

-Na Svetskoj izložbi slikarstva u Veneciji upoznala je italijanskog princa Viktora, sa kojim se zbližila na balu u Rusiji 26. maja 1896. godine, povodom krunisanja Nikolaja Drugog za cara Rusije. To nije promaklo italijanskom kralju Umbertu, koji je želeo da ojača svoju lozu “novom krvlju”, jer je u dinastiji bilo previše rođačkih brakova – opisuje istoriju ovog braka hroničarka Bosiljka Čelebić-Mitrović.

Venčani su 24. oktobra 1896. godine. Civilno venčanje je obavljeno u velelepnom dvorcu Kvirinale, a crkveno u crkvi Santa Marija od Anđela gde su prisustvovali mnogobrojni gosti iz cele Evrope. Princeza Jelena je primila prezime Savojska i katoličku veru, čvrsto uverena da se Bogu najbolje služi kroz ljubav prema bližnjem. U početku su princ Viktorio i princeza Jelena živeli u kraljevskom dvoru Kvirinale u Rimu okruženom parkovima i sportskim terenima. To je bila prava oaza gde su srećno i radosno uz puno nežnosti i ljubavi provodili dane sa svojom decom.

Brakom sa kraljem Viktoriom princeza Jelena Petrović Njegoš je postala kraljica Italije, osnažila je dinastiju Savoja, podarila joj petoro dece, a narodu Italije pružila dobročinstvo. Italijani su je zvali „Kraljica Srca“.

     Lepa Jelena Petrović  

Narod je od 1906. godine prema novom kraljevskom paru osećali privrženost, ponekad i divljenje ali i uzdržanost, jer su svi dotadašnji kraljevi bili na distanci od naroda. Kada je zemljotres razrušio grad Mesinu kralj i kraljica su, rizikujući svoje živote proveli više od dvadeset dana, na trusnom području pomažući ljudima. Kraljice Jelena je bila vešta u pomaganju ranjenicima, pa je svojim rukama ublažila patnje mnogim nesrećnicima. Pedeset godina kasnije, u Mesini je podignut mermerni spomenik na trgu Seđola, posvećen Jeleni, gde izvajane figure kraljice i devojčice stoje zagrljene i svedoče o jednom razornom zemljotresu i o jednoj plemenitoj dobrotvorki – hraboj kraljici Jeleni Savojskoj.
– I tokom Prvog i Drugog svetskog rata kraljica Jona od Italije, kako su je zvali Italijani, je iskazala veliku humanost. Kraljicu je krasio vedar duh, skromnost a nadasve urođeni osjećaj za dobročinstvo. Živela je skromno i požrtvovano. Ostala je zapamćena kao nenametljiva, stidljiva i uzdržana osoba sa puno obzira. Najsrećnija je bila onda kada bi druge obradovala, spašavala nemoćne, lečila bolesne, a sirotinji davala. Poznato je da je sav novac koji joj je kralj davao za nju lično, tj. svu apanažu za lične potrebe, trošila na bolesne, stare, samohrane, a najviše na nejaku i nezbrinutu decu. Sama je opremila bolnicu sa 250 kreveta. I svoju decu je od malena učila da budu humana  – opisuje je Bosiljka Čelebić-Mitrović.

Lepa Jelena Petrović postala je jedna od najomiljenijih ličnosti u porodici Savoja i čitavoj Italiji, u kojoj su ljudi svojim devojčicama davali njeno ime. Danas u Italiji postoji klinika „Kraljica Jelena“ koja je osnovana tih godina njenim dobrovoljinim prilogom. Godine 1933, osnovan je Veliki institut za lečenje raka, koji i danas nosi ime kraljice Jelene.

-Zbog zasluga na polju medicine dobila je počasnu diplomu medicine i hirurgije Rimskog univerziteta. Edvard VII od Engleske odlikovao je zlatnom medaljom britanskog kraljevskog Crvenog krsta; bivši nemački car Vilhelm poslao joj je Veliku zvezdu kraljice Luize; Alfonso XIII od Španije – orden reda Dobročinstva; ruska carica – orden Crvenog krsta; a srpski kralj Petar Karađorđević – krst svetog Save – kaže istoričar Jovan Markuš sa Cetinja.

Zasluge Jelene Savojske za italijanski narod bile su tolike da je katolički biskup Rišar iz Monpeljea inicirao da se proglasi za sveticu.

Njen suprug, srpski zet i kralj Italije bio je i car Etopije (od 1936. do 1943.) i kralj Albanije od 1939. do 1943. godine. Vitorio Emanuel rođen je u Napulju u porodici Umberta Prvog, kralja Italije. Na italijanski presto je stupio 1900. godine i vladao sve do 1946. Za tih četiri i po decenije suočio se sa velikom ekonomskom krizom, fašizmom Musolinija i njegove stranke u dva svetska rata, invazijom na Etiopiju i Albaniju, kao i antimonarhističkim pokretom.

Kralj Vitorio je abdicirao 9. maja 1946. u nadi da će na referendumu Italijani glasati za ostanak monarhije. U istoriji Vitorio i Jelena zapisana kao pretposlednji italijanski kralj i kraljica. Emigrirali su 1946. Kralj je umro u egzilu, u egipatskoj Aleksandriji 1947. godine, gde je i sahranjen.

Pri kraju svog izgnanstva bivša kraljica Italije bila je vrlo
siromašna. Konfiskovana joj je sva imovina. U 77. godini otkriveno je
da ima maligni tumor. Kraljica Jelena Savojska je umrla 1952. u izgnanstvu u Monpeljeu. Katolički biskup Rišar iz Monpeljea inicirao je da se Jelena Savojska proglasi za sveticu.

Kraljica Italije srpskog porekla je sa kraljom dobila petoro dece: Jolandu Margaritu Savojsku (1901-1986). Mafaldu Mariju Savojsku (1902-1944), Umberta Drugog Savojskog , (1904-1983) , budućeg kralja Italije, Đovanu Savojsku (1907-2000) i Mariju Frančisku Savojsku (1914 – 2001.)

Majski kralj

Kraljev i kraljičin sin Umberto Nikola Tomazo Đovani Marija di Savoja bio je poslednji kralj Italije. Poznat je i kao Majski kralj zbog svoje veoma kratke vladavine. Vladao je samo 33 dana od 9. maja do 13. juna 1946. godine. Tada je italijanska monarhija ukinuta, proglađena je republika, u kojoj je prvi predsednik postao Enrtiko de Nikola.

Kralj Italije srpskog porekla po majci Jeleni imao je 42 godina kada je došao na tron posle abdikacije njegovog oca kralja Viktoria Emanuela Trećeg.Tada je odbacio titulu kralj Albanije. Preko majke bio je srpski rođak, brat od tetke princu Đorđu, kralju Aleksandru Karađorđeviću, i Jeleni Karađorđević. Deda i baba su mu bili kralj Nikola i kraljica Milena Petrović sa Cetinja.

Kao italijanski kralj u ostavci Umberto Drugi. je otišao u inostranstvo. Bio je oženjen sa belgijskom princezom Mari Žoze. Sa svojom kraljicom je imao četvoro dece. Ćerka Marija od Savoje (1934.) bila je udata za kneževića Aleksandra Karađorđevića, najstarijeg sina kneza Pavla i kneginje Olge Karađorđević. Tako se dinastija Savoja ukrstila sa srpskom dinastiom Karađorđević.

Sin italijanskog poslednjeg kralja princ Vitorio Emanuel Četvrti (1937.), ćerka princeza Marija Gabrijela (1940). i princeza Marija Beatrisa od Savoja (1943.) sklopili su brakove sa francuskim i švajcarskim državljanima.

Kralj Umberto Drugi od Savoja preminuo je u izbeglištvu u Švajcarskoj 1983. Imao je 78 godina. Na njegovu sahranu u Ženevi država Italija nije poslala zvaničnu delegaciju, ali je bio prisutan Mauricio Moreno, tadašnji italijanski konzul u Lionu. Jedino javno obeležavanje žalosti u Italiji je bila crna traka koju su igrači Juventusa nosili na utakmici protiv Pize, 20. marta 1983.

Nadživele su ga dve sestre Đovana Savojska (1907-2000.) i Marija Frančiska Savojska (1914 – 2001.) Đovana Savojska je bila italijanska princeza, ali i bugarska carica. Rođena je u Rimu i krštena kao katolitkinja. Udala se 1930. godine za bugarskog cara Borisa Trećeg u bazilici Svetog Franje Asiškog u Asizi. Ovaj brak sklopljen po katoličkoh ceremoniji propratio je italijanski diktator Benito Musolini.

U Sofiji je održano venčanje po pravoslavnom običaju i nova bugarska kraljica srpske krvi po majci Jeleni dobila je pravoslavno ime Joana. Sa carem Borisom imala je dvoje dece Mariju Luizu (1933.) i sina Simeona (1937.) Njima je baka bila Jelena Petrovića Savojska, italijanska kraljica.

Car Boris i carica Joana su vladali između nemačkoj fašizma i rimskog nacizma. Boris Treći od Bugarske umro je 1943. Imao je 49 godina. Na bugarskom tronu nasledio ga je car Simeon Drugi od Bugarske sa namesništvom. Nova sovjetska vlast je uhapsila caricu majku Jaonu i sina cara Simeona i 1946. godine proterala iz Bugarske. U Aleksandriji su se pridružili njenom ocu bivšem italijanskom krlaju Umberu od Savoja i preselili u Madrid. Carica i car srpske krvi po majci i baki Jeleni živeli su potom u Portugaliji, gde su i umrli.

Naslovna fotografija: Kralj Vitorio, kraljica Jelena sa decom/foto: Vikimedija